Divota od bunjevačkog zlata sazdana

 ili u dugim zimskim noćima, počela da koristi vlati pšenice, ječma i zobi u izradi prstenja, krunica ali i pravih slika, goblenima sličnih. Kako bilo, oslanjajući se na pučku tradiciju slamarstva, o kojoj se prvi pouzdan trag, rad Antuna Ivkovića iz 1936, i danas čuva u Muzeju Vojvodine, u Etno parku „Stari Ribnjak“ u Čonoplji, Bunjevački kulturni centar „Lemeški Bunjevci“ održao je slamarsko-slikarsku koloniju „Lemeška jesen 2016“.



U prelepom ambijentu etno parka stvaralo je petnaest umetnika slamara i troje slikara koji su uz druženje i međusobnu razmenu znanja i veština prenosili i stvarali motive ravnice u tehnici slame. Ponos zbog uspešnog, trećeg po redu, okupljanja somborskih, ali i subotičkih slamarki nije krio ni Stipan Budmičević, osnivač i predsednik Slamarske sekcije u Udruženju građana “Bunjevačko kolo” u Somboru koji je ujedno i prvi učitelj i edukator somborskih slamarki.



- Ponosan sam što sam kao slamarski učitelj ponovo doneo slamarstvo u zapadno-bački okrug u kome sam osnovao prvu slamarsku sekciju u Bunjevačkom kolu koja danas beleži izuzetne uspehe. A danas sam na jednom mestu okupio najbolje slamarske umetnike od Subotice do Sombora kako bi ovakvo druženje i rad dobrineli usavršavanju i napredovanju naše nacionalne umetnosti.- ne bez osnova tvrdi Budimčević, inače žitelj Svetozar Miletića, jednog od najvećih sela somborskog atara, koje je poznato i po „narodnom“ imenu Lemeš.



Retrospektivna izložba slamarskih slika sa dosadašnjih kolonija kao i čuvene Lemeške krune, autora i slamarskog učitelja, od kojih je jedna istovetna kao ovogodišnji simboličan poklon Bunjevaca uručena predsedniku Republike Srbije, Tomislavu Nikoliću na dan Nacionalnog praznika-Dana Dužijance, 15. avgusta u Subotici, postavljena je u izložbenom, galerijskom delu etno parka gde su posetioci i gosti imali priliku da vide slamarske bravure – pletene, tkane, sečene te posebno oblikovane likove i predmete, trodimenzionalne prikaze vojvođanskih motiva od slame... Naravno, posetioci i gosti kolonije su imali priliku i da uživo prisustvuju nastanku slamarske slike ali i da se po želji i sami oprobaju u pletenju zlatnih slamarskih niti.



Svojim prisustvom koloniju su podržali predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine dr Suzana Kujunyić Ostojić sa saradnicima i članovima Nacionalnog saveta, dok su varoške somborske vlasti predstavljali zamenik gradonačelnice Antonio Ratković i pomoćnik gradonačelnice Ivan Šimunov. 



- Izuzetno mi je drago što sam  posetio slamarsko-slikarsku koloniju i pohvalio bih sve učesnike. Krivo mi je što ovaj stil umetnosti nije toliko priznat koliko zaslužuje, ali naš grad je prepoznao njenu vrednost i trudiće se koliko može da ga podrži. – istakao je Ratković.

Slamarsko-slikarska kolonija je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, informisanje i odnose s verskim zajednicama, Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine i Grad Sombor. Umetnički radovi nastali na ovoj koloniji biće prikazani na već tradicionalnoj decembarskoj izložbi umetničkih radova uoči božićno-novogodišnjih praznika. 



M.Miljenović

 

Ekološka umetnost



Tehnika rada sa slamom je veoma složen i dugotrajan posao i zahteva veliko strpljenje i preciznost. Za jednu dobru sliku od slame potrebna su dva-tri meseca rada jer svaki delić kompozicije mora posebno da se pripremi. Proces praktično počinje pravljenjem zaliha, obavezno pre nego što žitarica sazri jer su tada stabljike još nežne i meke. Jedan naramak slame je sasvim dovoljan do sledeće sezone.Koristi se uglavnom slama ječma, zobi i pšenice, ali samo ako je domaće vrste za čije gajenje nije korišćeno veštačko đubrivo, jer je tada najmekša.