Divljim svinjama niko ništa ne može

ovom delu delu atara koji se naziva Pašnjak, načinile toliku štetu kao ovog proleća. Na udaru divljači, a u delu atara koji je smešten od nasipa ka žičanoj ogradi lovišta Vojne ustanove „Morović“ (oko 500 metara vazdušnom linijom od njiva), odnosno Radne jedinice „Karađorđevo“, našle su se samo parcele koje su zasejane kukuruzom.

Ratari su zabrinuti, jer vreme setve kukuruza prolazi, a divljim svinjama raste apetit. Interesantno im je samo seme, koje povade dok već formirane biljke ne diraju, osim što ih pogaze papcima. Sada je u ovom delu atara, a lično smo se uverili, na oko 10-tak jutara pod kukuruzom, pravo šarenilo. Na pojedinim delovima nema biljaka, jer je divljač povadila seme ili do pola brazde ili na celu duž. - Imam njivu površine tri katastarska jutra koju sam zasejao kukuruzom, a zbog divljih svinja dobar deo sam presejao, ali su one ponovo povadile seme sa otprilike jednog jutra – kaže Milorad Karanović i dadaje da su on i otac ovde sejali od sredine prošlog veka, a on sam radi oko 35 godina, i da nikada nije bilo štete od divljači. – Probao sam i da čuvam njive po celu noć, dolazio kasno uveče ili rano jutro, video divljač koja dolazi iz pravca Karađorđeva. Jednom prilikom izbrojao sam osam komada divljih svinja, ali iza male šumice je žito pa nisam smeo da im se mnogo približim, jer nisam znao koliko ih još ima. Bacio sam nekoliko petardi, svinje su pobegle, ali kad je pao mrkli mrak morao sam da odustanem. Sutra sam imao šta da vidim, skoro na celom jutru više nije bilo semena kukurza koji je bio posejan samo par dana ranije.

Karanović veli da se za pomoć obratio lokalnoj samoupravi, a oni su ga uputili na policiju i lovce. Ljudi iz policije su ga posetili i sačinili zapisnik, a lovci su izašli na teren, pravili zasede, a kako kaže naš sagovornik i odstrelili su nekoliko nazimadi. Međutim, divlje svinje su i dalje pravile štetu. Problem je što se ovaj deo atara nalazi uz državnu granicu sa Republikom Hrvatskom pored Dunava. Policija je dozvolila lovcima da čekaju u zasedi samo do 24 sata i ujutro od 5 sati, a baš u tom intervalu svinje izlaze u atar i prave štete. Većina lovaca su zaposleni ljudi pa radnim danima ne mogu u svitanje da dolaze na obližnju čeku.

Meštani Nove Palanke pretpostavljaju da su ovog proleća divlje svinje izašle iz lovišta u obližnjem Karađorđevu koje je ograđeno žicom, a koja je negde provaljena. Verovatno su gladne, jer se u lovištu hrane, a u ovom delu atara imaju i kanal gde se kaljužaju i piju vodu.

- Od lovaca sam čuo da su neki od njih izbrojali čopor od 40-tak divljih svinja, ali da po zakonu, navodno svako od nas treba da štiti svoje useve, valja da ogradimo njive, da na njima spavamo – dodaje Milorad. - Savetovali su mi da koristim „silan“, tečni omekšivač koji se koristi prilikom pranja veša, tako što ću u njega dobro namočiti krpe i postaviti ih oko njiva. Radio sam i to, ali divljim svinjama kao da godi aroma „silana“, jer su nastavili da riju po njivi i jedu seme. Ljudi iz Lovačkog društva obećali su mi da će nadoknaditi barem seme kukuruza. Sada stvarno ne znam šta da sejem, jer kukuruz više ne vredi.

Karanović se premišlja da ovaj deo njive treći put zaseje sojom, jer je, kaže, primetio da kod komšija koji su sejali soju nema štete. S druge strane atarskog puta je njiva koju su divlje svinje bukvalno „pojele“, odnosno povadile seme kukuruza i komšija ništa nije zasejao, a već je sredina maja, kiša skoro svaki dan pada, pa mehanizacija ne može u njive.       Milorad kaže da lane nije dostigao pozitivnu nulu, već je bio „debelo u minusu”, ali je sačuvao krmače nadajući se boljim danima. Sada su mu se, kao i njegovim komšijama, pored svih problema natovarile još i gladne „ničije“ divlje svinje. Lovci kažu da su to sada nazimad, a šta će biti kada divlje krmače izvedu prasiće, kada se sklopi vegetacija u ataru i kada noćni posetioci bukvalno postanu nevidljivi?! Verovatno će pojesti i ovo što je ostalo.

M. Sudžum

Teška računica

- Ovde je zemlja slabog kvaliteta pa sam je prošle jeseni nađubrio stajnjakom koji sam platio 500 evra. Gde je oranje, drljanje, kultiviranje, sejanje, seme i 200 kilograma ureje po jutru. Štetovao sam sigurno 100.000 dinara, ali gore od toga je što ću verovatno morati da s jeseni kupujem kukuruz, jer imam registrovanu farmu od 10 krmača prasilja i trenutno 70-tak prasića - sabira Karanović. - Ako se ovako nastavi može se desiti da divlje svinje, a izgleda da su ničije i da im niko ništa ne može, u maju pojedu kukuruz, odnosno hranu za moje krmače i prasiće, a i sami znate da je stočarstvo, odnosno svinjogojstvo danas na izdisaju.