Дивљим свињама нико ништа не може

овом делу делу атара који се назива Пашњак, начиниле толику штету као овог пролећа. На удару дивљачи, а у делу атара који је смештен од насипа ка жичаној огради ловишта Војне установе „Моровић“ (око 500 метара ваздушном линијом од њива), односно Радне јединице „Карађорђево“, нашле су се само парцеле које су засејане кукурузом.

Ратари су забринути, јер време сетве кукуруза пролази, а дивљим свињама расте апетит. Интересантно им је само семе, које поваде док већ формиране биљке не дирају, осим што их погазе папцима. Сада је у овом делу атара, а лично смо се уверили, на око 10-так јутара под кукурузом, право шаренило. На појединим деловима нема биљака, јер је дивљач повадила семе или до пола бразде или на целу дуж. - Имам њиву површине три катастарска јутра коју сам засејао кукурузом, а због дивљих свиња добар део сам пресејао, али су оне поново повадиле семе са отприлике једног јутра – каже Милорад Карановић и дадаје да су он и отац овде сејали од средине прошлог века, а он сам ради око 35 година, и да никада није било штете од дивљачи. – Пробао сам и да чувам њиве по целу ноћ, долазио касно увече или рано јутро, видео дивљач која долази из правца Карађорђева. Једном приликом избројао сам осам комада дивљих свиња, али иза мале шумице је жито па нисам смео да им се много приближим, јер нисам знао колико их још има. Бацио сам неколико петарди, свиње су побегле, али кад је пао мркли мрак морао сам да одустанем. Сутра сам имао шта да видим, скоро на целом јутру више није било семена кукурза који је био посејан само пар дана раније.

Карановић вели да се за помоћ обратио локалној самоуправи, а они су га упутили на полицију и ловце. Људи из полиције су га посетили и сачинили записник, а ловци су изашли на терен, правили заседе, а како каже наш саговорник и одстрелили су неколико назимади. Међутим, дивље свиње су и даље правиле штету. Проблем је што се овај део атара налази уз државну границу са Републиком Хрватском поред Дунава. Полиција је дозволила ловцима да чекају у заседи само до 24 сата и ујутро од 5 сати, а баш у том интервалу свиње излазе у атар и праве штете. Већина ловаца су запослени људи па радним данима не могу у свитање да долазе на оближњу чеку.

Мештани Нове Паланке претпостављају да су овог пролећа дивље свиње изашле из ловишта у оближњем Карађорђеву које је ограђено жицом, а која је негде проваљена. Вероватно су гладне, јер се у ловишту хране, а у овом делу атара имају и канал где се каљужају и пију воду.

- Од ловаца сам чуо да су неки од њих избројали чопор од 40-так дивљих свиња, али да по закону, наводно свако од нас треба да штити своје усеве, ваља да оградимо њиве, да на њима спавамо – додаје Милорад. - Саветовали су ми да користим „силан“, течни омекшивач који се користи приликом прања веша, тако што ћу у њега добро намочити крпе и поставити их око њива. Радио сам и то, али дивљим свињама као да годи арома „силана“, јер су наставили да рију по њиви и једу семе. Људи из Ловачког друштва обећали су ми да ће надокнадити барем семе кукуруза. Сада стварно не знам шта да сејем, јер кукуруз више не вреди.

Карановић се премишља да овај део њиве трећи пут засеје сојом, јер је, каже, приметио да код комшија који су сејали соју нема штете. С друге стране атарског пута је њива коју су дивље свиње буквално „појеле“, односно повадиле семе кукуруза и комшија ништа није засејао, а већ је средина маја, киша скоро сваки дан пада, па механизација не може у њиве.       Милорад каже да лане није достигао позитивну нулу, већ је био „дебело у минусу”, али је сачувао крмаче надајући се бољим данима. Сада су му се, као и његовим комшијама, поред свих проблема натовариле још и гладне „ничије“ дивље свиње. Ловци кажу да су то сада назимад, а шта ће бити када дивље крмаче изведу прасиће, када се склопи вегетација у атару и када ноћни посетиоци буквално постану невидљиви?! Вероватно ће појести и ово што је остало.

М. Суџум

Тешка рачуница

- Овде је земља слабог квалитета па сам је прошле јесени нађубрио стајњаком који сам платио 500 евра. Где је орање, дрљање, култивирање, сејање, семе и 200 килограма уреје по јутру. Штетовао сам сигурно 100.000 динара, али горе од тога је што ћу вероватно морати да с јесени купујем кукуруз, јер имам регистровану фарму од 10 крмача прасиља и тренутно 70-так прасића - сабира Карановић. - Ако се овако настави може се десити да дивље свиње, а изгледа да су ничије и да им нико ништа не може, у мају поједу кукуруз, односно храну за моје крмаче и прасиће, а и сами знате да је сточарство, односно свињогојство данас на издисају.