Crpna stanica u selu Plavna starija od veka, a još radi

Kako  saznajemo u Turističkoj organizaciji Bač, crpna stanica građena je u periodu od 1909. do 1912. godine, svojevremeno je predstavljala značajan pomak i jedinstveni primer te vrste, u tehničko-tehnološkom smislu, na čitavom Balkanu. 

- Iako je građena po tipskom projektu, pre svega kao utilitarna struktura, crpnu stanicu karakterišu značajni stilski elementi secesije, kao i tradicionalne ruralne arhitekture i zanatstva. Pred izazovima kakve u revitalizaciji predstavljaju veliki industrijski kompleksi, ovakve kuće - mašine često bivaju zanemarene. Opremljena originalnim pogonom i još uvek u funkciji, crpna stanica već čitav vek odoleva vremenu i dominira okolnim ruralnim pejzažem – pojašnjavaju u Turističkoj organizaciji Bač. 

U delu južnog Podunavlja nasipi za odbranu od poplava grade se od početka 18 veka. Ključni momenat za područje u okolini Bača je 1905. godina, kada inženjer Jene Taloš postaje predsednik vodne zadruge Bogojevo – Vajska. Pod njegovim nadzorom obavljeni su veliki radovi u prvoj polovini 20 veka. Od 1909. do 1911. godine bio je zadužen za izgradnju nasipa od Kamarišta do Plavne, a istovremeno je bio odgovoran za izgradnju sistema kanala sa crpnom stanicom u selu Plavna. 

- Osim u funkcionalnom smislu, integritet i celovitost kompleksa ogledali su se i u materijalizaciji i stilskoj obradi objekta. Osnovni građevinski materijal kampleksa crpne stanice jeste opeka, najverovatnije pravljena u ciglani koja se nalazi u blizini, u istom selu, a konstrukcije koje drže pumpe i motore, kao i ulazna i izlazna konstrukcija, izgrađene su od nabijenog betona. Kada je arhitektonski stil u pitanju, elementi secesije mogu se prepoznati na glavnoj i na stambenim zgradama, dok su pomoćni objekti izvedeni vrlo jednostavno, svedeni do samo manjih detalja koji stilom podsećaju na glavnu zgradu - pojašnjavaju u TO Bač. 

Smešten na periferiji sela, na nekih četrdeset minuta hoda od centra, kompleks crpne stanice bio je zamišljen kao mala samoodrživa zajednica i pružao je uslove neophodne za duži boravak ljudi koji su radili u njoj. U vreme poplava ili velikih padavina, crpna stanica je radila bez prestanka, i najmanje pet - šest ljudi je praktično živelo na imanju od nekoliko nedelja do nekoliko meseci, zavisno od trajanja visokih vodostaja ili poplava. 

Svi objekti koji danas postoje izgrađeni su u isto vreme kao i mašinska kuća, sa izuzetkom nekih manjih dodataka. Ulaz u kompleks se nalazi na sredini parcele, koju deli na dva dela: levi, gde su mašinska kuća i stan upravnika, i desni, gde su garaža, radionice sa skladištem, pušnica, staje, dok je poslednji objekat, najbliži kanalu, radionica sa stanom za radnika.

Ako bi se našla finansijska sredstva da se obnovi ovaj objekat, poput prevodnice u Malom Staparu, bio bi to još jedan biser u turističkoj ponudi opštine Bač.

S. Aničić Ilić