Burna prošlost i neizvesna budućnost medija u Bačkoj Palanci

Mojsov se upokojio kao i dosta glavnih urednika, direktora, novinara i zaposlenih u ovoj medijskoj kući, a „Nedeljne novine“ još, kako- tako, životare.

U trenutku kada je Srbija i zvanično digla ruke od lokalnih medija, a lokalnim samoupravama zakonski više nije bilo moguće da budu osnivači, pa ni da direktno finansiraju lokalne medije, stvorio se prazan prostor na medijskim scenama, posebno u malim sredinama. Tada su u privatizaciju puštene medijske kuće na lokalu, a zaposlenima je ponuđena otpremnina.

U toj, a mnogi ovde koji su radili u informisanje, kažu nespretnoj privatizaciji lokalnih medija, ugašeni su Radio i TV BAP, a privatizacija „Nedeljnih novina“ dva puta je poništavana i vlast je ponovo postavljala zaštitnika državnog kapitala. I danas je tako, pa ispada da su novine i dalje državne, ali zaposleni sami sebi moraju da zarade minimalac do neke nove, treće privatizacije koje će biti, ali niko ne zna kada, jer se kaže – kada se steknu uslovi.

Sa opštinskim radijom i televizijom (trajali su 15-tak godina) stvar je još malo čudnija, jer, navodno ove dve informativne kuće koje su se nekoliko puta spajale i razdvajale, formalno nisu ugašene, jer navodno niko ne zna kako to da uradi, ali ova dva medija nemaju ni slike ni tona već nekoliko godina, jer je i njihova privatizacija propala.

Ovdašnji istoričari, hroničari i oni koji vole da pišu o prošlim vremenima, samo su se doticali istorije lokalnih medija, odnosno uglavnom su pisali o istoriji lokalne štampe.                

- Listajući stare prašnjave knjige i časopise koje su štampani u našem gradu nailazio sam na dosta praznina i nepovezanosti – kaže Radovan Šunjka autor knjige „Bačka Palanka u pet vekova“ -Put me je vodio u Maticu Srpsku, Istorijski arhiv i Muzej Vojvodine, tamo sam našao obilje kulturne baštine našeg mesta. Ne kaže se uzalud da narodu bez novina nedostaju temelji slobode. Novine su, još uvek, prozor u svet, sredstvo opštenja među ljudima, čitanke savremenih ideja, razmišljenja i stremljenja. I kada su zauzdane, i kada vladajući krugovi njima manipulišu, i onda su one slika vremena - kaže Šunjka.

Prema njegovim rečima za izučavanje istorije nekog perioda i naselja, kao u slučaju Palanke, novine daju obilje podataka, panoramu različitih misli i predstavljaju izvrsnu dopunu arhivskoj građi.

-Ono što naš hram kulture – Matica Srspka ima o štampi naselja Palanka trebalo bi srediti u posebnu knjigu za buduće generacije. Ja sam se kratko osvrnuo na period od preko jednog veka i nisam ulazio u detalje žestokih sukoba, jer i današnje novine kao i prethodne u istoriji uvek su najvećim delom bile produžena ruka politike na vlasti -  pojašnjava naš sagovornik.                

Još 1902. godine počelo je da izlazi prvo nedeljno glasilo „Palanka“ na mađarskom jeziku, a u to vreme u Bačkoj je štampano samo nekoliko novina. „Die wacht“, ili srpski „Straža“ počeo je da izlazi 1903., odnosno 1904. godine i to na nemačkom jeziku, a vrlo brzo i na srpskom. Počeo je prestiž tadašnjih političkih stranaka u varoši, pa su ove novine skoro ugasile „Palanku“ na mađarskom jeziku. „Glas naroda“ kao novine Demokratske stranke počele su da se štampaju maja 1922. godine, a „Radikalska rač“ kao glasilo Narodne radikalne stranke iduće, 1923. godine. Dosta umeren bio je „Palanački glasnik“ koji je počeo da izlazi 1924. godine i bio je omiljeno štivo mnogim Palančanima. Na ovdašnjem medijskom nebu u jesen 1930. godine pojavila se „Jugoslovenska straža“, a štamparu Černičeku priskočio je u pomoć dopisnik „Presbiroa“ Triva Militar. Tako je ovaj tandem štampao „Stražu“ i „Jugoslovensku stražu“. „Jugoslovenski list“ u Bačkoj Palanci počinje da izlazi 1930. godine, a štampar je postao Josif Blazek - mlađi. 

„Borbaš“, profašistički list, ovde je ugledao svetlost dana deceniju pre izbijanja Drugog svetskog rata na ovim prostorima, odnosno 1931. godine, a sa sličnim ili istim imenom izlazio je u još nekim gradovima. Kasnije će ovde biti štampan na nemačkom i srpskom jeziku „Borbaš – Der Kampfer“, odnosno to će potom biti novo ime „Napred bombaši“. Omladinsko glasilo „Naš list“ izlazio je 1940. godine, a „Palanački glas“ štampan je posle Drugog svetskog rata i bio je list Kluba studenstke omladine. Izlazio je dva puta mesečno, uređenje lista vršili su Sava Petrić i Svetozar Jović. „Nedeljne novine“ koje i danas izlaze (2665 brojeva) prvi put su se pojavile pred čiteocima na smeni 1964-65. godine, a „Palanačke novine“ kao nezavisno, privatno glasilo izlazile su kratko pre kraja prošlog veka, ugasile se, pa potom opet krenule, pa opet stale.             

Istorijom lokalne štampe na ovim prostorima će se valjda još neko pozabaviti, a o sadašnjosti i budućnosti interesantno razmišljanje ima Mirko Agić, sada penzionisani novinar, inače čovek koji je skoro četvrt veka bio direktor i glavni urednik „Nedeljnih novina“, a 39 godina je radio u ovoj medijskoj kući.           

- Od kako sam otišao iz „Nedeljnih novina“ slabo pratim šta se dešava sa informativnom kućom u kojoj sam proveo ceo radni vek – kaže Agić – Ali, znam da su lokalni mediji od kako lokalne samouprave više ne mogu da budu osnivači, faktički ničiji, jer je u dosta slučajeva privatizacija poništena. Država je napravila grešku kada je dozvolila tajkunima, mešetarima da po prirodi stvari, jer imaju novca licitiraju do besvesti prilikom prodaje ovih medija. Tako se dešavalo da lokalna televizija bude izlicitirana na skoro pola miliona evra, a potom je kupac digao ruke i firma se zatvorila. Dva puta je poništena privatizacija „Nedeljnih novina“, jer novi vlasnici nisu ispoštovali ono što su izlicitirali, a gledali su da u vremenu svoje vladavine izvuku što više novca – kaže Agić i dodaje da „Nedeljne novine“ i tako opstaju, jer imaju tradiciju, ljudi ih ovde kupuju subotom, ima dosta oglašivača, posmrtnih oglasa...

-Koliko znam tamo rade samo dva novinara i od toga se nekao izdržavaju, a platu, verovatno ceo minimalac, imaju i dva službenika. Greška je napravljena i kod drugog pokušaja privatizacije, jer smo tada nas nekoliko zaposlenih napravilo konzorcijum, licitirali skoro do 30.000 evra, ali su bogatiji izlicitirali više pa smo morali odustati, jer više nismo mogli garantovati svojom imovinom. Kako se sve završilo jasno je kada se zna da je i druga privatizacija poništena i da je sve ponovo na početku....-podseća Agić na neuspeo pokušaj preuzimanje od strane grupe zaposlenih. 

Prema njegovim rečima jedino rešenje je da Ministarstvo privrede malim akcionarima po prioritetu dozvoli otkup nužnog paketa akcija „Nedeljnih novina“ (vrednost kapitala ovog AD je oko 4.000 evra).

-Mi smo to hteli, ali vlast nije imala sluha mada je to jedini način da preostali broj ovakvih i sličnih lokalnih medija preživi – tvrdi Agić.

Miloš Sudžum