Bela kuga i iseljavanje kvare sliku

naglašava da je između dva praznika bilo dosta aktivnosti, ali da su najznačajnije urađene na asfaltiranju dve ulice i oživljavanju sportskog života sela pokretanjem rukometnog kluba pa je za godinu veliki broj devojčica počeo da se bavi ovim sportom.

Nepovoljna demografska kretanja kvare sliku svih napora koje se čine da se žiteljima obezbedi što ugodniji život na selu. Bala predočava da je za poslednjih godinu dana selo dobilo svega četiri prinove, tri dečaka i devojčicu, a da je na večni počinak ispraćeno čak 35 meštana. Svaka beba se iz kase MZ “Trešnjevac” dariva sa 15.000 dinara, za Dan sela prinove između dva praznika dobijaju poklone, a u rimokatoličkoj crkvi Svetog arhangela Mihajla služi se i pomen umrlim žiteljima. 

– Kada se tome doda da se u poslednje dve godine u inostranstvo iselilo oko 120 ljudi, najviše za Nemačku, Francusku, Englesku i još neke zemlje. Po poslednjem potpisu 2012. godine imali smo 1.756 stanovnika, zbog nepovoljnog negativnog prirodnog priraštaja i iseljavanja taj broj se za tri godine smanjio za oko 200. Samo se tešimo da je to najblaže od svih mesta u opštini, jer koliko znam iz Kanjiže se iselilo više od 2.000 ljudi. Nikoga neću da krivim, samo gledam činjenice, da je nepovoljnim demografskim kretanjima doprinela ekonomska situacija – kaže Bala.

On napominje da se u prethodna tri meseca ipak uspelo puno toga uraditi, zahvaljujući tome što je u susednoj Senti započela rad fabrika za proizvodnju kablova za autoindustriju „Tisa automotive”, Grupe „Tisa cipe”, pa se u tom preduzeću uposlilo i oko 50 meštana Trešnjevca, bez obzira što prvo treba da prođu obuku. Ista kompanija je u Senti započela izgradnju nove fabrike za proizvodnju đonova za cipele, pa će se prema očekivanju Bale time nepovoljne tendencije ublažiti.

– Što pre u Kanjiži bi trebalo ugasiti JKP „Komunalac” i umesto toga u svakoj mesnoj zajednici pa i Trešnjevcu, pokrenuti privredna društva u privatno javnom partnerstvu, čime bi se mnogo bolje rešavale komunalne potrebe upošljavanjem ljudi iz lokalne sredine. Uz podršku privatnog kapitala, Mesna zajednica bi, zajedno sa crkvom i meštanima, mogla mnogo brže i efikasnije rešavati probleme – smatra Bala.

Sem pogona NIS-a u okviru Naftnog polja „Velebit”, u Trešnjevcu je još jedino zemljoradnička zadruga koja jedva preživljava, privatizacijom nekadašnje Poljoprivredne ekonomije nije se puno dobilo, pa Lajoš Bala očekuje da se u što skorije vreme privredne aktivnosti mogu pokrenuti jedino pomoću javnog i privatnog kapitala. Šansu za opstanak sela vidi pre svega u osposobljavanju manjih prerađivačkih pogona: mlekare, mesare, pekare koje će podmirivati potrebe lokalnog stanovništva i viškovima izlaziti na okolno tržište.

Tekst i foto: Milorad Mitrović

Najstarija meštanka napunila 101 godinu

Seoski dom je mesto okupljanja Trešnjevčana preko cele godine, pa i za Dan sela, kada je upriličen kulturni program, prinovama između dva praznika dodeljeni su skormni pokloni, kao i najstarijim žiteljima. Najstarija meštanka Ilona Ujhelji (101) nije mogla da dođe na svečanost pa su poklon preuzeli potomci, najstariji muškarac je Pal David (94), a za 60 godina braka priznanje su dobili Pal i Ilona Kanjo. Dobitnik spomen plakete MZ Trešnjevac za višedecenijsko angažovanje u društvenom životu sela je pernzioner Peter Gordoš.