Бела куга и исељавање кваре слику

наглашава да је између два празника било доста активности, али да су најзначајније урађене на асфалтирању две улице и оживљавању спортског живота села покретањем рукометног клуба па је за годину велики број девојчица почео да се бави овим спортом.

Неповољна демографска кретања кваре слику свих напора које се чине да се житељима обезбеди што угоднији живот на селу. Бала предочава да је за последњих годину дана село добило свега четири принове, три дечака и девојчицу, а да је на вечни починак испраћено чак 35 мештана. Свака беба се из касе МЗ “Трешњевац” дарива са 15.000 динара, за Дан села принове између два празника добијају поклоне, а у римокатоличкој цркви Светог архангела Михајла служи се и помен умрлим житељима. 

– Када се томе дода да се у последње две године у иностранство иселило око 120 људи, највише за Немачку, Француску, Енглеску и још неке земље. По последњем потпису 2012. године имали смо 1.756 становника, због неповољног негативног природног прираштаја и исељавања тај број се за три године смањио за око 200. Само се тешимо да је то најблаже од свих места у општини, јер колико знам из Кањиже се иселило више од 2.000 људи. Никога нећу да кривим, само гледам чињенице, да је неповољним демографским кретањима допринела економска ситуација – каже Бала.

Он напомиње да се у претходна три месеца ипак успело пуно тога урадити, захваљујући томе што је у суседној Сенти започела рад фабрика за производњу каблова за аутоиндустрију „Тиса аутомотиве”, Групе „Тиса ципе”, па се у том предузећу упослило и око 50 мештана Трешњевца, без обзира што прво треба да прођу обуку. Иста компанија је у Сенти започела изградњу нове фабрике за производњу ђонова за ципеле, па ће се према очекивању Бале тиме неповољне тенденције ублажити.

– Што пре у Кањижи би требало угасити ЈКП „Комуналац” и уместо тога у свакој месној заједници па и Трешњевцу, покренути привредна друштва у приватно јавном партнерству, чиме би се много боље решавале комуналне потребе упошљавањем људи из локалне средине. Уз подршку приватног капитала, Месна заједница би, заједно са црквом и мештанима, могла много брже и ефикасније решавати проблеме – сматра Бала.

Сем погона НИС-а у оквиру Нафтног поља „Велебит”, у Трешњевцу је још једино земљорадничка задруга која једва преживљава, приватизацијом некадашње Пољопривредне економије није се пуно добило, па Лајош Бала очекује да се у што скорије време привредне активности могу покренути једино помоћу јавног и приватног капитала. Шансу за опстанак села види пре свега у оспособљавању мањих прерађивачких погона: млекаре, месаре, пекаре које ће подмиривати потребе локалног становништва и вишковима излазити на околно тржиште.

Текст и фото: Милорад Митровић

Најстарија мештанка напунила 101 годину

Сеоски дом је место окупљања Трешњевчана преко целе године, па и за Дан села, када је уприличен културни програм, приновама између два празника додељени су скормни поклони, као и најстаријим житељима. Најстарија мештанка Илона Ујхељи (101) није могла да дође на свечаност па су поклон преузели потомци, најстарији мушкарац је Пал Давид (94), а за 60 година брака признање су добили Пал и Илона Кањо. Добитник спомен плакете МЗ Трешњевац за вишедеценијско ангажовање у друштвеном животу села је пернзионер Петер Гордош.