Bankar Nenad Vujnović prozaičan posao pretvorio u umetnost

No, Nenad Vujnović Nješ je bankar po vokaciji, a njegova postavka „Darivanje” u rodnim Oyacima (putovala je potom u Bačku Palanku i Novi Sad) nastala je maltene u dahu i bila prva nakon gotovo 30 godina dobrovoljnog „izgnanstva” iz umetnosti. 

Od detinjstva je sve ukazivalo na to da mu je slikarstvo suđeno. Njegov talenat isplivao je još u osmoljetki i profesor Zubović ubeđivao ga je da upiše srednju likovnu, čak bio spreman da ga potom sprema za akademiju, ali uzalud. Nješ je bio talentovan i za prirodne nauke i sve ostale predmete. Mogao je da bira i izabrao gimnaziju. Razmišljao je o tome da studira arhitekturu, smisao za crtanje i to što mu matematika „ide od ruke” bili su idealan spoj, ali bi se morao seliti u Beograd. Opredelio se za mnogi bliži Novi Sad i, na iznenađenje svih – ekonomiju.

„Iz sasvim iz praktičnih razloga“, objanjava Nješ. „Znao sam da ću završiti u roku, a tad je diploma ekonomiste bila ceni. Tako je i bilo, nakon studija zaposlio sam se kao profesor na Poslovnoj školi, a nedugo zatim u NLB banci, gde sam proveo tri decenije, od toga dve kao šef.“

Profesoru Zuboviću, koji je tvrdio da decenijama nije sreo tako darovito dete, zarekao se da će i dalje slikati i održao obećanje.

„Slikanje ne bi mogao nazvati svojim hobijem. Svemu pristupam ozbiljno i nisam sklon improvizacijama. Nadahnuće i talent nisu dovoljni“, kaže on.

Takav je Vujnović bio i kao direktor filijale NLB banke u Oyacima: koja je dok je njome rukovodio, bila među najuspešnijima u sistemu, ali nije se zadovoljavao tima da bude uspešan u finansijskim akrobacijama.

„Sve što sam u životu radio, nastojao sam da ima umetnički  prizvuk, pa sam i u banci pokušavao da spojim nespojivo i uspevao. Imao sam neke originalne poslovne ideje, sam dizajnirao svoj kabinet a i fasada našeg sedišta je krečena po mom elaboratu. S pozicije koja mi je to omogućavala, pomagao sam slikare, književnike, muzičare, što me je duhovno hranilo, ali, profesionalne obaveze su me sprečavale da uradim ijednu iole ozbiljnu sliku. Nedostajalo je i inspiracije i emocija. Tako je bilo dok nisam sporazumno napustio banku, a onda je moj kreativni folder eksplodirao: za nešto više od godinu, nastalo je oko 80 slika, od kojih sam 40 uvrstio u ovu izložbu.“

I sam njen naziv je svojevrsna posveta profesoru i prvom mentoru Zuboviću, koji mu je često pominjao Piksaovu sentencu: „Smisao života je talenat, a svrha njegovo darivanje”. Najnovije Nješove slike su pokazale da baktanje stopama profita, kontima prihoda i rashoda, kamatama i ratama, ipak nisu uspele da mu „udave” inspiraciju.

Tekst i foto: U. Meseldžija