Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Banatsko Karađorđevo: Kozji sir završi u velikim gradovima

16.02.2018. 18:56 19:00
Piše:
Foto: Porodica Ćuk biznis našla u siru

BANATSKO KARAĐORĐEVO: Stado od stotinu koza, mini mlekara pri porodičnom gazdinstvu u Banatskom Karađorđevu, vredna porodica Ćuk i - eto kozjeg sira koji se za manje od decenije lepo pozicionirao na tržištu u regionu.

- Već 12 godina smo u kozarstvu, mleko smo prvo prodavali a onda smo krenuli u proizvodnju sira. Sada imamo stado od stotinu koza i mini mlekaru. Uz kozji, pravimo i kravlji sir od mleka koje preuzimamo – priča Milan Ćuk, koji sa suprugom i troje fakultetski obrazovane dece, sve sa podeljenim ulogama, proizvodi i plasira do kupaca brend „Sir za svaki dan“.

Kozje mleko samo po sebi je preporučljivo, a kada se dobija od koza koje se hrane zdravo, senom i lucerkom koja se ne prska, onda i sir mora biti vrhunski. A ova porodica proizvodi ga u svim varijantama.

- Pravimo sve, od čuvene ličke base, mladog kravljeg i kozjeg sira, sira u kriški, pa rikote, do starog ličkog trapista, koji može biti i dimljen. Zatim kačkavalj, dimljeni i rolovani, koji ima i dodataka, po ukusu, začinskog bilja ili ljute paprike – kaže Milan.

Naš sagovornik ističe da on pravi čist kravlji ili kozji sir, ne meša jedan sa drugim.

- Ima ljudi koji su alergični na kravlje mleko i mlečne proizvode, što nije slučaj sa kozjim, i svako mešanje bi im naškodilo – objašnjava on.

Odgovoran odnos prema kupcima njihovih proizvoda uzvraćen je poverenjem potrošača. Na pitanje gde plasira svoje proizvode, Milan kaže da su to lokalne pijace, ali jedanput nedeljno odnosi sir u Beograd, po porudžbini, kao i u Novi Sad. Pojavi se povremeno i na nekoj manifestaciji, kao što je to bilo nedavno u Belom Blatu, gde je sav sir rasprodao za manje od dva sata. Posao sada ide već uhodano, ali ostaje žal što država ne pomaže dovoljno ovakvu vrstu proizvodnje.

Tekst i foto: Ž. Balaban

Piše:
Pošaljite komentar