PROSLAVLJEN PATRON EPARHIJE BAČKE U MOLU Orden Simeona Mirotočivog Zoltanu Bilickom

Liturgiju u molskom pravoslavnom hramu je predvodio mitropolit bački Irinej u sasluženju mitropolita budimskog i administratora Eparhije temišvarske Lukijana, te vladika osečkopoljskog i baranjskog Heruvima, valjevskog Isihija, šabačkog Jeroteja, mohačkog Damaskina, te sveštenika i đakona Eparhije bačke.

U liturgijskoj propovedi episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim govorio je o smislu stradanja koje su podneli sveti mučenici bački, u kojoj je, između ostalog, rekao: „Mi danas u molitvama proslavljamo ove divne Božje ugodnike, mučenike koji su svojim životom posvedočili da stradati za Hrista i svedočiti veru jeste uzimanje toga Krsta Hristovoga, koji je svima nama dat i zadat, da nosimo dostojno, u punoći blagodati Božje, ne odričući se nikada, bez obzira kakve su nam teskobe, bez obzira kakve muke i nedaće su se sručile na nas, jer je to onda pravi smisao vere koja nam je data kao osnov, kao temelj života, kao nešto što nas objedinjuje, što nas čini ljudima Hristovim, ljudima koji su u dubini svoje duše bogotražitelji, ljudima koji nose u svome srcu i u svojoj duši jedino i samo Hrista. To su ti mučenici bački znali, znali su kako treba stradati za Hrista i kako treba čuvati svoju veru".

Vladika Heruvim kazao je da su Dunav i Tisa odneli i progutali njihove zemaljske ostatke, ali nisu nikada obrisali sećanje iz naroda o stravičnome stradanju, o mukama i Golgoti kroz koju su oni prošli. 

"Ali to stradanje i ta Golgota kroz koju su oni prošli je upravo i nama podstrek da, čuvajući veru svoju, uzimajući krst Hristov, uvek budemo sledbenici Njegovi, jer je to zadatak, to nam je cilj i to nam je blagoslov, da sozercavajući njihovo stradanje, mi se upodobljavamo upravo samome Gospodu. Zato nas uvek krepi kad iz roda našega imamo ovako divne svetitelje, ovako velike mučenike i podvižnike, kao što su i ovi današnji naši divni svetitelji i mučenici koje proslavljamo – bačke mučenike i novomučenike i svetoga vladiku Irineja Ćirića. Oni su krepost svima nama, oni su naša snaga, naša uteha, oni su nam usmerenje u ovome životu kako treba hoditi dostojanstveno liku i podobiju Božjem i na koji način možemo da ispunjavamo zapovesti Božje i da sledimo Jevanđelje Hristovo. To su nam pokazali, oni su nam to i posvedočili, oni su nam dali zadatak da i mi u ovome životu nikada se ne odreknemo Hrista, da se nikada ne odreknemo vere Hristove i da uvek budemo ljudi ljubavi i mira, bez obzira na sve to stradanje i muke kroz koje su prošli. Mi uvek treba da imamo u sebi ljubav, da izgrađujemo mir, jer Hristos je taj za Koga mi stradamo, za Koga postojimo, za Koga se žrtvujemo jedni za druge, jer nas to jedino na taj način može objedinjavati i može nas krepiti u ovoj taštini, u ovom mraku zla u kome se nalazimoˮ, naglasio je vladika Heruvim.

Nakon molitve posvećen je barjak crkvenog hora „Sveti Sava Gornjokarlovačkiˮ iz Mola.

Po završetku bogosluženja, pročitana je odluka bačkog mitropolita kojom se prezviter Milorad Miškov, paroh molski, odlikuje dostojanstvom protonamesnika, zbog pokazane revnosti u sveštenopastirskoj službi i savesnog obavljanja svih crkvenih dužnosti. Potom je pročitana odluka Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, kojom se Crkvenoj opštini u Molu dodeljuje orden Svetoga Save drugog stepena, povodom jubileja dvestogodišnjice postojanja hrama Svetog Save u Molu. Orden je u ime Crkvene opštine u Molu primio g. Sava Nešić, predsednik Crkvenoopštinskog upravnog odbora. Takođe je pročitana i odluka Svetog sinoda SPC, kojom se Radoslavu Mirkovu iz Silbaša dodeljuje orden Svetoga Save trećeg stepena, "za višedecenijsko osvedočeno bezuslovno služenje crkvi". Takođe, orden Svetog Simeona Mirotočivog uručen je Zoltanu Bilickom, predsedniku Opštine Ada, u znak priznanja "za nesebičnu pomoć u obnovi pravoslavnih hramova i višegodišnju plodonosnu saradnju sa crkvenim opštinama u Opštini Ada".

„Današnji dan je za nas sve višestruki radosni dan, praznični dan, slavski dan i ja se nadam da ćemo sa verom u Gospoda i ugledajući se, makar koliko možemo, makar čežnjom svoga srca, ako ne možemo Bog zna šta da uradimo, da idemo onim putem koji Gospod uvek prihvata, putem ka Njemu, a na tom putu je On uvek bliži nama i pre nas je pošao prema nama nego što mi krećemo prema Njemu. Ustvari je uvek sa nama, zato se Gospod Hristos u Jevanđelju naziva i imenom Emanuil, što znači: S nama je Bog, i kao što je rekao Spasitelj pokajanom razbojniku na Krstu na Golgoti: Danas ćeš biti sa mnom u raju, kao što je rekao jednom Svom dobrom sluzi: Slugo dobri i verni, u malom si mi bio veran, nad mnogim ću te postaviti, uđi u radost Gospodara svoga, tako i mi, imajući uvek pred očima svoje duše i svoga srca te istine, potrudimo se da naše hrišćansko življenje i opredeljenje ne bude deklarativno, da ne bude samo na rečima nego da svojim životom budemo istinski svedoci Gospoda našega, Njegove ljubavi, Njegove blagodati i, naravno, da budemo zajedničari sa svima svetim ugodnicima Njegovim, a najpre sa Presvetom Majkom Njegovom, koja je, samim tim, Majka svih živih, prava i savršena i potpuna Eva, tojest Majka života, jer je rodila izvor života, rodila je Boga u ljudskom telu, Bogočoveka, Gospoda Hrista, Spasitelja Našega. Još jedamput, čestitam svima današnji radosni praznik”, istakao je Mitropolit bački Irinej.

Arhijerejskoj Liturgiji u molskom hramu prisustvovali su Zoltan Bilicki, predsednik Opštine Ada, Radmila Đurović, predsednnica Saveta Mesne zajednice Mol, Mikloš Vilagoš, rimokatolički župnik molski, brojne zvanice i mnogobrojni verni narod iz svih mesta Eparhije bačke.

Na Liturgiji su pojali članovi crkvenog hora „Sveti Sava Gornjokarlovačkiˮ iz Mola, crkvenog hora „Sveti Georgijeˮ iz Bečeja i hora Škole crkvenog pojanja „Sveti Jovan Damaskinˮ pri Crkvenoj opštini novosadskoj.