PADNEM STO PUTA, ALI USTANEM STO PRVI PUT, NAUČIO SAM DA NIKADA NE ODUSTANEM Nikša Sporin i Miloš Kesić ČUVAJU SKEJTBORDING u Zrenjaninu, ovo je njihova poruka

 Na Trgu dr Zorana Đinđića je ostala bukvalno jedna sprava, u veoma lošem stanju, a naslednika nekada čuvenih skejtera ni na vidiku, iako je vožnja skejtborda danas u svetu sve popularnija, toliko da je postala i olimpijski sport.
Nikša Sporin jedan je od retkih, ako ne i jedini preostali skejter u Zrenjaninu. Povremeno mu se pridruži i Miloš Kesić, kada mu to dozvole obaveze i kada dođe iz Beograda. Nikša i Miloš odlučili su da pokušaju da ožive ne samo ovu alternativnu scenu u gradu već i gradski trg koji zaslužuje mnogo više nego da bude put do banke ili kineske radnje. Njima je, kako kažu, skejt doneo u životu mnogo dobrog, pa bi voleli da svoje znanje i veštinu prenesu mlađima, baš kako su i njima stariji preneli.
- Na trgu je nekada bilo skejtera i roleraša, ali bilo je i ljudi koji su to gledali, znali dosta o skejtu, znali trikove ili želeli da nauče. Danas trg služi kao put od tačke do tačke, i to samo prepodne. Popodne i uveče je skoro prazan - počinje priču Miloš Kesić.    
Miloš je na skejtbord prvi put stao sa sedam godina, ali tek sa četrnaest je počeo ozbiljno da ga vozi.
- Od trenutka kada sam stao na skejt do danas nisam sišao sa njega. Za mene, ali i za ostale skejtere, to nije sport, to je stil života. Nama nije važno ni ko je odakle, ni koliko godina ima, ni kako izgleda, čime se bavi, koliko ima para, važno je da ima skejt i cele patike. Bitno i je da vozimo i da se družimo. Nažalost, sve nas je manje u Srbiji, ali i u Zrenjaninu. U celoj Srbiji postoji jedan skejt šop. U svetu je drugačije. Tamo su skejt parkovi lepo uređeni. Ne treba da su veliki, samo da su sa dobrim, zabavnim spravama, i da su na mestu gde će ljudi da ih vide. Jer, nema vožnje bez drugih ljudi. Ne mogu sam da vozim, moram da dobijem energiju od drugih ljudi - priča Miloš Kesić.
Na zrenjaninskom trgu je od nekadašnjeg malog skejt parka ostala jedna sprava, i to u lošem stanju.
- Te sprave su pravili sami skejteri i roleraši. Glavni je bio Apu, on sada živi u Nemačkoj. Sakupljali su pare, kupovali delove po otpadu, varili ih, snalazili su se i pravili sprave za vožnju - nastavlja Miloš, koji je jedno vreme i sam pravio daske za skejtanje. - Toliko sam to voleo, da sam hteo da napravim domaći brend daski. Nisam uspeo u tome, ali mi je pomoglo u današnjem poslu. Danas pravim nameštaj od punog drveta, a u nekom komadu završi i daska za skejtanje - smeje se naš sagovornik.
Miloš danas sa ekipom skejtbord vozi u Beogradu. Daska mu je i osnovni vid prevoza.

- Meni je skejt doneo puno toga lepog u životu. Najvažnije, naučio me je da nikada ne odustanem. Padnem sto puta, ali ustanem sto prvi put. Naučio me je da svako može sve, možda nisam talentovan kao neko drugi, ali bitno je ne odustajati i biti uporan. Naučio sam gde su mi granice. Voleo bih da to prenesem mlađima – objašnjava Miloš. 
Nikša se slaže sa njim. Skejt vozi od pre pet godina.
- Mama mi je kupila skejt kad sam imao sedam godina i tada me to uopšte nije zanimalo. A onda sam u Novom Sadu video jednog skejtera, sada mi je to prijatelj, i pomislio - to je moguće na skejtu, želim i ja to da radim. I eto, radim - priča Nikša.  
Kada vozi na trgu, Nikši prilaze mladi. On im pokaže osnovne stvari, ali potrebno je mnogo više.
- Voleli bismo da u godini kada Zrenjanin bude Nacionalna prestonica kulture ponudimo i jedan vid kulture kakav je vožnja skejtom. Pokušaćemo da pronađemo način da dodamo još koju spravu na ovaj trg, jer je on idealan za skejtanje, ima stepenište, prepreke... Verujemo da bi skejteri bili zanimljivi. Spremni smo da organizujemo i mali performans, da okupimo najbolje skejtere, jer to je svuda zanimljivo. Ljudi misle da je skejtanje opasno, a mi kažemo da ima mnogo opasnijih stvari i da se preko skejta postepeno i pametno suočava sa opasnošću. Voleli bismo da naša ideja bude prihvaćena i voleli bismo da Zrenjanin ponovo bude na mapi svetskih skejtera i roleraša, jer je na toj mapi već bio - poručuju zrenjaninski skejteri Miloš Kesić i Nikša Sporin.
Željko Balaban