Aleksandrovo jedno od najhumanijih sela u Srbiji

U pitanju je, naime, mesto sa najvećim brojem hraniteljskih porodica u odnosu na broj stanovnika. U Aleksandrovu je oformljeno i Udruženje hraniteljica „Malo do sreće – Mića Vlahović“, a Centar za socijalni rad Opštine Nova Crnja je ovoj organizaciji obezbedio objekat u kojem se okupljaju hraniteljice sa svojom i decom koju su zbrinule.

Direktorka novocrnjanskog Centra za socijalni rad Ljiljana Kovačević kaže za „Dnevnik“ da je Aleksandrovo poznato kao hraniteljsko mesto još od pedesetih godina prošlog veka.

- Edukacija novih hranitelja se obavlja u regionalnom centru u Novom Sadu. Građani zainteresovani za pružanje hraniteljskih usluga podnose zahteve našem Centru, a mi ih prosleđujemo u Novi Sad. Takođe, pratimo rad hranitelja koji su uključeni u program – objašnjava Kovačević.

Predsednica Udruženja hraniteljica „Malo do sreće – Mića Vlahović“ Jasmina Naumovski hraniteljskim pozivom bavi se već 14 godina. Za to vreme, u njenoj kući je boravilo devetoro dece, a od toga četvoro se i dalje nalazi u domu ove hraniteljice.

- Majka sam četvorice sinova i moja deca su, zbog poslovnih i obaveza u školi, otišla od kuće. Ali, uvek su prihvatala drugu decu koja su boravila kod nas, kao i ona njih. Jednostavno, nikada nismo pravili nikakvu razliku. Inače, moja porodica se bavi povrtarstvom u 12 plastenika i na jednom jutru otvorene zemlje. Od tog posla ne odustajemo, a tako vaspitavamo i svu decu, da se u životu mora truditi i raditi više poslova. Jer, od viška glava ne boli, samo od manjka – priča Naumovski.

Spomen na Miću Vlahovića

Jasmina Naumovski objašnjava kako je udruženje hraniteljica dobilo današnji naziv. Naime, ranije se zvalo samo „Malo do sreće“, a onda je nazivu dodato i ime Miće Vlahovića.

- Mića Vlahović je došao iz Zvečanske u hraniteljsku porodicu u Aleksandrovo kao devetomesečna beba. Završio je srednju školu, a zatim je devetdesetih godina otišao u rat u Bosnu, kao dobrovoljac. Tamo je teško ranjen i ubrzo je podlegao povredama u Vojnomedicinskoj akademiji. U sećanje na njega, na tog divnog momka, udruženju smo dali njegovo ime – objasnila je Naumovski.

Ona navodi da udruženje na čijem je čelu postoji već dvadesetak godina i da sada broji 12 članica. Nekada ih je bilo i više. Udruženje u svom vlasništvu ima i objekat koji je dobilo od Centra za socijalni rad, a u kojem se okupljaju hraniteljice sa decom.

- Uz pomoć Opštine Nova Crnja i Mesne zajednice Aleksandrovo uredili smo objekat i priveli ga nameni. Održavamo prostorije, a za to, putem projekata, dobijamo namenska sredstva. Takođe, decu obavezno vodimo na ekskurzije, bar dva puta godišnje. To su ravnopravni članovi naših porodica – napominje Naumovski.

Ona dodaje da je u ovom udruženju trenutno 24-oro dece koja su smeštena u hraniteljskim porodicama. U Aleksandrovu ima još petnaestoro  dece čiji hranitelji nisu članovi udruženja. A u obližnjem Radojevu, u hraniteljskim porodicama se nalazi još desetoro mališana. Naumovski ističe da danas u Aleksandrovu ima onih koji su ovde došli u hraniteljske porodice, ali su odlučili da ostanu i ovde zasnuju svoje familije.

Tamara Saiti, studenktinja druge godine Pedagoškog fakulteta, kada je imala dve godine došla je u Aleksandrovo u hraniteljsku porodicu.

- Teško je i tužno doći iz daljeg kraja u ovu sredinu. Ali, toliko godina sam provela u Aleksandrovu da sam srećna i zadovoljna. Volela bih da svako dete bez roditelja ima hranitelja kao što je bio moj – ispričala je Tamara.     

Ž. Balaban