200 godina od prvog pošumljavanja Deliblatske peščare

Nalazi se na nadmorskoj visini do 200 metara i nema ni jednog izvora vode, a debljina peska kreće od 5 do 30 metara u niskom, pa sve do 20 do 100 metara u oblastima visokog peska. Deliblat je jedinstvena stepska oblast u Evropi, koju čini kombinacija peska i šume. Osim toga, ona ima jedinstvenu klimu: rane jesenje i kasno prolećne mrazove i velike dnevne i sezonske razlike u temperaturi. Zimi one često padaju ispod minus 20 stepeni, a leti se penju preko 40, tako da godišnje kolebanja iznose oko 65 stepeni. Ovim područjem šibaju snažni vetrovi, košava, čiji udari mogu dostići 180  kilometara na sat, te su uslovi života surovi.

Do sredine 18. veka Deliblatska peščara bila je stabilan eko sistem sa auhtohtonim vrstama stabala. Veliki preokret nastaje u drugoj polovini 18. veka odlaskom Osmanlijskog carstva sa područja Banata kada je nebrigom čoveka počelo „povlačenje“ šuma. Osim intenzivne ljudske aktivnosti i pašarenja (vođenje stoke na ispašu) najveći problem predstavljala je nemilosrdna košava koja je razvejavala pesak širokim prostorima Panonske nizije.

Dokaz o tome koliko je Deliblatska peščara bila poznata i cenjena govori činjenica da su jasni koraci za rešavanje problema načinjeni po nalogu Ugarskog parlamenta kada je sačinjen plan pošumljavanja kako bi se zastavila erozija. Tim planom je predviđena zabrana seče šuma, a podignuti su i zaštitni pojasevi na obodima peščare, te je rubnim pošumljavanje „ograđen“ pesak. Od početka 20. veka zaštita šume Deliblatske peščare uzima maha, a u periodu posle Drugog svetskog rata ona dobija status zaštićenog područja, da bi 2002. godine postala specijalni rezervat prirode. Ona se danas karakteriše kao najveća oaza peščarske, stepske šumske i močvarne vegetacije Panonske nizije i kao jedan od najvećih centara bioraznovrsnosti u Evropi.

Proslava dva veka od prvog pošumljavanja Deliblatske peščare obeležena je skupom u novosadskom hotelu “Park”. Osim gostiju pozdravnu reč je imala direktorka Javnog preduzeća „Vojvodinašume”  Marta Takač koja nije krila zadovoljsto što je tom preduzeću pripala čast organizovanja jubileja.

- Do sredine 18. veka na tom području uglavnom su se mogle naći autohtone vrste šuma hrasta i lipe kao i stepska vegetacija. Do narušavanja je došlo sredinom 18. veka nebrigom čoveka uništavanjem šuma, pa se pesak „pokrenuo“ jer ga više nista nije zadržavalo te je ugrožavao lokalno stanovništvo – rekla je Marta Takač i dodala da je Vlada Republike Srbije  pre petnaestak godina prepoznala vrednost i bogatstvo biljnog i životinjskog carstva i Peščaru  prooglasila za specijalni rezervat prirode, a gazdovanje prepustila JP „Vojvodinašume“.

Ministar za zaštitu životne sredine u Vladi Republike Srbije Goran Trivan podelio je sa prisutnima da ga za Deliblato vezuje mladost kada je na radnoj akciji 1979. godine dao doprinos da Peščara bude pošumljenija.

- Nebriga, nepostojanje svesti o važnosti zdrave životne sredine, nekontrolisana seča šuma tokom ovih nekoliko vekova je učinlo da se mi sad moramo boriti za buduće naraštaje – rekao je Trivan. - Erozija prouzrokovana vetrom je najveći devastirajući proces na planeti i zbog toga je pošumljavanje rešenje svih nedeća. Ono osim što je najprigodnije, to je i najjeftinije rešenje za „umirivanje“ Deliblatske pustinje ali i za ublažavanje klimatskih promena.

Govornici na skupu su se složili da je značajno i za ponos istaći da su naši preci još pre 200 godina, vek i po pre nego što smo se „ozbiljno“ počeli baviti klimatskim promenama, pokušali da ukrote negativna dejstva klimatskih promena. Ozelenjavanje je decenijama išlo teško. Od 18. pa sve do 20. veka krčila se šuma i pretvarala u obradivo zemljište. Ipak pesak danas pokriva oko 15 odsto površine rezervata, a autohtone šume pokrivaju oko 2 odsto površine.

Iako je na Deliblatskoj peščari prisutno oko 900 biljnih vrsta, 38 vrsta drveća i 150 vrsta ptica (1989. godine ovaj prostor proglašen za međunarodno značajno stanište ptica -IBA) nedaćama nema kraja. Najveću pretnju predstavljaju veliki požari, poput onih iz 1996. i 2007. godine. Kako bi se predupredili čitava površina Deliblatske peščare „pokrivena“ je kamerama kako bi nadležni bdili nad vojvođanskim draguljem. Osim toga, pretnju predstavljaju i zarazne bolesti drveća i životinja, invazivne vrste ali i klimatske promene. Prema nekim predviđanjima temperatura u Deliblatskoj peščari u narednim decenijama porašće za tri do četiri stepena što bi moglo biti pogubno za biljni i životinjski svet.

Silvia Kovač