100 OSLOBOĐENJA SUBOTICE Braća uvek i uvik zajedno

Više od dvadeset godina se u Subotici realizuje manifestacija “Braća uvek i uvik zajedno”, a po tradiciji održana je i svečana akademija na sceni “Jadran”. Glumci Narodnog pozorišta Subotica prvi put su učestvovali na akademiji i izveli scenski prikaz o tome kako je 10. novembra 1918. godine u Subotici formiran Srpsko-bunjevački narodni odbor, dočekana oslobodilačka srpska vojska i doneta odluka o učešću delegata na Velikoj narodnoj Skupštini koja je održana 25. novembra 1918. godine u Novom Sadu. Prikaz je urađen po  Miroljuba S. Vučinića, novinara u penziji i autora knjige "Kazivanja o slobodi".

Prisutnima se obratio i gradonačelnik Subotice Bogdan Laban koji je govorio o istorijskom značaju 13. novembra 1918. godine za slobodu Subotice, a u programu je učestvovao i Crkveni hor "Sveti Roman Melod" i  folklorni ansambl "Mladost".

“Svoje oslobodioce, hrabre, borbom očeličene ratnike-junake na čelu sa srpskim oficirima, potpukovnikom Antom Živulovićem i majorom Mihajlom Bodijem, na Železničkoj stanici u Subotici, u polumraku i po kišovitom vremenu, sa oduševljenjem i silnim uzbuđenjem dočekao je veliki broj ljudi. Iskrenim rečima   dobrodošlice pozdravili Šime Milodanović i Jovan Manojlović, u ime nekoliko dana ranije formiranog patriotskog Bunjevačko-srpskog narodnog odbora, a Lajoš Dembic, zamenik gradonačelnika, i Emil Havaš, u ime mađarskih organa vlasti”, rekao je gradonačelnik Bogdan Laban obraćajući se prisutnima.

Manifestacija “Braća uvek I uvik zajedno”, ove godine obuhvatila je tribine, promocije knjige "Veliki juriš" autora prof. dr Slobodana Vladušića, a sve u cilju obeležavanja 100 godina od oslobođenja Subotice od Austro-ugarske i završetka Velikog rata.

 "Veliki juriš" je istorijski roman, koji čitaoce vraća u rano proleće 1916. godine, vodeći ih do Krfa i Solunskog fronta. Priča prati poručnika srpske vojske Miloša Vojnovića, koji se na Krfu oporavlja od prelaska preko Albanije.

“Zaista ne znam kako mi se pojavila ideja da napišem roman kao što je "Veliki juriš, ali vrlo dobro znam da, kada sam počeo da ga pišem, bio sam potpuno sam. Radio sam na njemu godinu dana, neprekidno menjao fabulu, podešavao likove, sve mi je nekako ispadalo iz ruku, ali se nisam predao. Prišao sam radu na romanu kao kada sam radio doktorat“, rekao je obraćajući se prisutnima prof. dr Slobodan Vladušić.

U prostorijama Bunjevačke matice, 10.novembra održana je istorijska tribina: „Žene za  istoriju: Bunjevke i Srpkinje“ u okviru obeležavanja manifestacije „Braća uvek i uvik zajedno“. Predsednik Bunjevačke matice Veljko Vojnić otvorio je tribinu i podsetio da je  pre 100 godina sedam hrabrih i obrazovanih žena dobilo je pravo glasa na Velikoj  narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena  koja je održana u Novom Sadu 25. novembra 1918. godine,  kada su poslanici i poslanice glasali za  prisajedinjenje Bačke, Baranje, Banata i Srema Kraljevini Srbiji. Reč je  o Milici Tomić iz Novog Sada, Mari K. Jovanović iz Pančeva, Katici Rajčić, Olgi Stanković,Anastaziji-Tazi Manojlović, Mari Malagurski  i  Magdaleni Mandi Sudarević, sve iz Subotice.O značaju i ulozi Bunjevaca i tim novembarskim danima, kao i samim ženama govorili su: Mijo Mandić istraživač bunjevačke istorije i kulture i Sandra Iršević, doktorantkinja na FMK „Singidunum“, koja istražuje značaj Bunjevki, a Antin Patarčić je odrecitovao pesmu zajedno.

 Srpski kulturni centar "Sveti Sava", Bunjevački kulturni centar i Grad Subotica te Udruženje ratnih dobrovoljaca od 1912. do 1918. godine, njihovih potomaka i poštovalaca.

Tekst i foto: Sandra Iršević