„Moj šešir” porodični stari zanat Čokanjeva iz Zrenjanina

gde će predstaviti svoj bogat asortiman šešira i kapa. Čokanjevi su među retkima koji su ostali u zahtevnom poslu ručne izrade šešira. U „blizini” ima još jedan takav zanatlija u Bačkom Petrovcu, ali sa užim asortimanom, dok „Moj šešir” nudi baš raznolik izbor tipskih i unikatnih modela.



- Pravimo razne šešire, muške ali i ženske, od zečije dlake, pa vune i slame, uglavnom sve od prirodnih materijala i isključivo ručne izrade. Nije to lak posao, zahteva mnogo pažnje i truda, ali ne žalimo se, ni mi ni mušterije - priča Željko.

On vunu i zečiju dlaku kupuje kao poluproizvod, takozvani tuljak, a onda se to u porodičnoj radnji ručno oblikuje i kalupira. Čokanjevi uglavnom prave tipske šešire, ali su spremni i za specijalne porudžbine.

  - Od nas uzimaju robu radnje iz Beograda, Novog Sada, pa Kraljeva, Smedereva i drugih mesta. Imamo i stalne mušterije, koje dođu kod nas u radnju, ili imaju posebnu naruybinu. Tradicionalno, stariji ljudi u Vojvodini vole šešir sa malim obodom, za fijakeriste se rade vezeni, a mladi sve češće kupuju neke modernije modele. Pravimo i cilindre i polucilindre za pozorišta i film – priča Željko Čokanjev.



U njegovoj radnji se izrađuju i kape, a kamilavke za sveštenike odavno idu na Cetinje, u Hilandar, Kovilj i druge srpske manastire. Šešire koje su radili Čokanjevi nose i mnoge poznate ličnosti, među njima i Rade Šerbeyija i Zvonko Bogdan. A na popularizaciji modela za žene sve češće se uključuje i mlađi član porodice, ćerka Nina, inače studentkinja, koja volonterski i veoma uspešno obavlja posao manekena za šešire.

Radnja „Moj šešir” dobila je i sertifikat starih zanata, svojevrsno uverenje da su svi artikli sa tim žigom ručno pravljeni, i od prirodnog materijala.



Ž. Balaban