TAJNI PREGOVORI MENJAJU SVET Povratak na ruski gas posle rata? Nemci besni, Amerikanci bi Severni tok

Da li bi nakon završetka rata u Ukrajini Nemačka ponovo trebalo da uvozi ruski gas? O tome se u povela diskusija, nakon glasina da bi Severni tok mogli da preuzmu američki investitori. Stav nemačke vlade je nepromenjen. Nemački i svetski mediji već neko vreme izveštavaju o tajnim pregovorima između predstavnika Rusije i SAD o kupovini oštećenog Severnog toka - od strane američkih investitora.

Nemački Bild je početkom marta pisao da "iz krugova nemačke vlade stižu informacije da su glasine o mogućem dogovoru između Donalda Trampa i Vladimira Putina u vezi s snabdevanjem Evrope gasom poznate već duže vreme, te da se to ocenjuje kao realističan scenario. Trenutno se intenzivno analizira - koje mogućnosti Nemačka ima da spreči povratak Severnog toka 2".

S tim u vezi stručnjak za spoljnu politiku CDU, Roderih Kizeveter, izjavio je: "Prodaja ruskog gasa pod američkom etiketom simbolično bi učvrstila vezu između Trampa, njegovih MAGA pristalica i Putinovog režima. Severni tok nikada ne može biti deo mira i neće omogućiti mirovne pregovore, naprotiv."

A Rene Domke (FDP), član istražnog odbora za Severni tok u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, komentarisao je: "Prvo je osnovana posebna fondacija kako bi se zaobišle američke sankcije, a sada Amerikanci žele da preuzmu gasovod. Ovo je priča iz Apsurdistana."

Međutim, u međuvemenu se u javnosti rasplamsala diskusija na tu temu. Posebno upada u oči da se se oglasili političari koji pregovaraju o energetskim pitanjima, u okviru koalicionih pregovora između demohrišćanske Unije CDU i CSU i Socijaldemokrata (SPD).

Pregovarači o energetici CDU i SPD mogu da zamisle povratak ruskog gasa

Krajem prošle sedmice, političar CDU Tomas Barajs koji je u pregovaračkom timu o energetci - na mreži LinkedIn je reagovao na pisanje uglednog Handelsblata o tome šta bi mogući mir u Ukrajini mogao da znači za Severni tok i isporuke ruskog gasa.

Ako bi ponovo zavladao mir, odnosi se normalizovali, a embargo pre ili kasnije bio ukinut, "naravno da bi gas ponovo mogao da teče - ovoga puta možda kroz gasovod pod kontrolom SAD", napisao je Barajs, koji je 20 godina poslanik iz Baden-Virtemberga u Bundestagu i koji je bio državni sekretar u Ministarstvu privrede kada ga je za vreme Angele Merkel vodio Peter Altmajer. Prema njegovim rečima, to bi trebalo da odluči tržište.

Njegov stranački kolega Jan Hainiš, takođe u pregovaračkom timu za energetiku i zamenik šefa poslaničke grupe CDU u Severnoj Rajni-Vestfaliji, očigledno slično razmišlja. Informativni portal Politiko citira ga sledećim rečima: "Ako se jednog dana pronađe pravedan i siguran mir, onda mora biti dozvoljeno da se ponovo razgovara i o kupovini ruskog gasa."

Potom se i premijer Saksonije Mihael Krečmer (CDU) i pregovarač u koalicionim razgovorima - takođe založio za drugačiju politiku sankcija prema Rusiji. "Štetimo sebi više nego što postižemo bilo kakav efekat u toj zemlji", rekao je Krečmer za ntv.

U januaru je za Berliner Cajtung izjavio: "Problem sa Severnim tokom mora biti rešen." On je ocenio da se Nemačka nakon eksplozije gasovoda Severni tok dovela u nove zavisnosti - "sa dramatičnim posledicama po troškove energije."

Ispostavilo se da slično misli i socijaldemokrata i premijer Brandenburga Ditmar Vojdke, koji takođe učestvuje u koalicionim pregovorima o energetskoj politici.

Vojdke se zalaže za to da se, nakon postizanja mirovnog sporazuma, koji bi, po njegovom mišljenju, trebalo postići što je pre moguće diplomatskim putem, trgovinski odnosi s Rusijom ponovo normalizuju - "uključujući i isporuku sirovina". Pod tim verovatno misli na naftu, prenosi ARD. Moglo bi se razmotriti i snabdevanje prirodnim gasom, nastavio je Vojdke. "Zaista verujem da ekonomski odnosi mogu doprineti poboljšanju ukupnih odnosa između Evrope i Rusije."

Savez Sara Vagenkneht i AfD - za obnovu gasovoda

S njim se slaže ministar finansija Brandenburga, Robert Krumbah iz stranke BSV: "Naravno da moramo konačno da počnemo da delujemo u sopstvenom interesu." U to, prema njegovim rečima, spada i preispitivanje - da li su sankcije zaista svrsishodne ili u krajnjem ishodu štete samoj Nemačkoj.

Iako se nije direktno osvrnula na Barajsov predlogliderka BSW, Sara Vagenkneht,suštinski ga je podržala, rekavši za ZDF: "Apsolutno je u interesu Nemačke i njene privrede da se gasovodi Severnog toka poprave. Nemačkoj privredi je potreban jeftin gas. Nemamo nijednog snabdevača koji može da zameni ruske isporuke po sličnim cenama."

Tino Krupala, kopredsednik AfD takođe za ZDF je rekao: "Buduća vlada mora se zalagati za obnovu oba gasovoda Severnog toka. To je ključna investicija u vitalnu infrastrukturu. Moramo ponovo nabavljati jeftin gas iz Rusije - pod kontrolom uključenih trgovinskih partnera."