NAKON SMRTI U ISTOM KREVETU NOVA ŠTIĆENICA Kako domovi za stare profitiraju na umrlima?
Neki privatni domovi za starije i nemoćne osobe u Hrvatskoj zarađuju ekstra profit na osobama koje umru u njihovim krevetima - naplaćuju punu cenu bez obzira kada su korisnici umrli i ispraznili im krevete, žale se članovi porodica starijih osoba koje su smeštene u njima.
Zagrepčanka je ostala u čudu kada joj je u domu rečeno da joj, bez obzira što joj je majka umrla šestog dana u mesecu, neće biti vraćen uplaćeni iznos. Po uplati je njena majka i nakon smrti još uvek bila „živa”.
"Pitali smo za objašnjenje zašto ne možemo dobiti povraćaj novca, pa su nam rekli da to nije praksa u njihovom domu. Zastrašujuća je nemoć koju u tom trenutku osećate", kaže Zagrepčanka.
Kroz istu je situaciju prolazila Splićanka koja je svoju majku smestila u privatni dom u Kaštelima, a majka joj je umrla početkom meseca. I ona je platila punu cenu iako je u isti krevet odmah smeštena druga penzionerka čija je porodica takođe platila punu cenu.
"Bilo nam je neshvatljivo da smo dan nakon smrti naše majke, kada smo došli po njene stvari, na krevetu ugledali drugu ženu. To znači da je dom za taj krevet dobio 3.200 evra u jednom mesecu. Pa gde to ima? Zato budućim korisnicima preporučujem da dobro čitaju mala slova u ugovoru, inače će imati dodatne troškove", poručuje Splićanka.
U nekim ugovorima koji se potpisuju pre ulaska u dom navedena je klauzula o takvoj vrsti plaćanja, ali u dobrom delu privatnih domova o cenama ne piše puno toga, pa čak ni malim slovima, tvrde deca nekih roditelja koji su tamo smešteni.
674 smeštajna objekta za starije
U Hrvatskoj je do kraja oktobra na raspolaganju starijim osobama bilo ukupno 674 pružalaca usluga smeštaja. Od toga su tri državna doma, sedam domova čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, 45 onih čiji je osnivač jedinica regionalne samouprave tzv. decentralizovani domovi i 306 porodičnih domova.
Tu je i 313 ostalih pružalaca usluga smeštaja za starije upisanih u Registar pravnih i fizičkih osoba za obavljanje delatnosti socijalne zaštite. Ministarstvo rada, penzionog sistema, porodice i socijalne politike ima sklopljene ugovore o smeštaju sa 104 pružalaca usluga, tzv. privatnih domova.
Privatni domovi cenu usluge određuju samostalno, pa ministarstvo ne može da utiče na njih. Interval cena socijalnih usluga utvrđuje se jedanput godišnje, a svi pružaoci usluga moraju da ispune zakonski propisane minimalne uslove.
Vlada je kroz Nacionalni plan oporavka i otpornosti pokrenula projekt izgradnje i opremanja osam centara za starije, ali interes za ovahj plan pokazao je da su potrebe puno veće.
Zato su osigurana dodatna sredstva iz državnog budžeta pa se u svakoj opštini iz koje je primljen projekt finansira izgradnja jednog centra za starije osobe, odnosno dodatnih 10 centara.
Za 18 centara osigurano 159 miliona evra
Sveukupno je za izgradnju 18 centara za starije u 18 opština osigurano 159 milioa evra kroz NPOO, dok će deo sufinansirati jedinice lokalne samouprave.
Ti centri raspolagaće s gotovo 2.000 smeštajnih kapaciteta, od čega više od 250 za korisnike obolele od Alchajmerove bolesti i drugih demencija i vaninstitucionalnim uslugama za više od 4.500 korisnika, koje će starijim osobama omogućiti što duži ostanak u vlastitom domu.
Program brige za starije "Zaželi" sprovodi se od 2016. godine, za njega je u prve tri faze utrošeno 292 miliona evra, a omogućen je ostanak starijih osoba u vlastitim domovima pružanjem pomoći u kući.
Programom je dosad obuhvaćeno više od 120.000 starijih i nemoćnih osoba, a samo u poslednjem pozivu, objavljenom lane, ugovoreno je više od 500 projekata u iznosu od 460 miliona evra.