REZON Ključevi nepoverenja

Sednica o litijumu nije označila kraj opozicionih trauma. Naprotiv, uvećala ih je. Čega god se uhvate sve se okrene protiv njih. Skupštinsku raspravu doživljavali su kao čudotvornu bajalicu koja će ih iz jendeka gubitništva izdići do pijedestala trijumfa. Čarobne reči dole Vučić i SNS, nisu donele trijumf. Naprotiv. Pretvorile su se u razočaravajuću tišinu. I strmoglavi pad rejtinga. Da su išta čitali, da su hteli da uče i rade, ne bi 70 odsto građana smatralo da u njih treba polagati nadu taman koliko u svetsku zaveru protiv Srba i postojanje ljudi guštera. 

Nema tu ničeg neobjašnjivog. Niko ne želi Srbiju koju nudi bezidejna opozicija. U njihovu Srbiju niko nije dobrodošao. Ona bi, ako se veruje njihovim javno izgovorenim rečima, postala pusto ostrvo. Njima nisu po volji Kinezi. Gnušaju se Rusa. Amerikanci su ih razočarali. Francuzi konsternirali. Nemci zgranuli. Britanci prenerazili. Mađari sablaznili. Izrael i Norvežani užasnuli. Po volji su im jedino hrvatski političari. Milo Đukanović i DPS, koji su im daleko iznad Njegoša. I kralja Nikole. Neće pruge. Rušili bi mostove. Blokirali bi auto-puteve. Smetaju im franuski avioni. Civilni i vojni. 

Interesantan je veleobrt u kom su oni koji su se zaklinjali u politički Zapad i međunarodnu otvorenost, koji su političkom Zapadu poklonili Srbiju i živote njenih građana, sada najveći protivnici Zapada. Njihov plan osuđuje Srbiju na sudbinu koja je gora od bankrotstva. Ako je verovati onome što govore i rade, posvađali bi nas sa celim svetom. 

A tajno, kad to ne vide birači, vrlo su česti gosti stranih ambasada. Sećam se kad sam kao predsednik Poslaničke grupe prijateljstva s Norveškom bio pozvan na prijem povodom Dana državnosti Norveške. Svi su bili u ambasadi. Tiskali su se oko amabasadora pa čovek nije mogao da prima čestitke od drugih gostiju. A u Skupštini su tvrdili da energetska saradnja Srbije i Norveške nije dobra. 

Biti protiv nije program. Protivljenje svemu po svaku cenu, nije akt kojim se treba hvaliti. Ima primera iz novosadske istorije. Kad je kompanija „Bata” htela da, između dva rata, u Veterniku otvori fabriku obuće, oterali su ih uz objašnjenje da će njihove krave izgubiti mleko od stresa i da neće imati gde da pasu. U međuvremenu su evoluirali. I to četiri puta. Prvo su nakon Drugog svetskog rata krave zamenili automobilima. Onda su se u građanskom ratu obogatili prodajući te svoje njive izbeglicama iz Bosne i Hrvatske. Sve vreme su tražili od grada da njihove pašnjake prevori u ulice, s javnom rasvetom, kanalizacijom, vodovodom i dečijim igralištima. Kad su sve dobili o trošku građana, vratili su se u prvobitno agregatno stanje svog duha. U nostalagiju za kravama. Sada tuže grad zbog ulica, vrtića i vodovoda, i traže desetine i stotine hiljada evra da njima nadoknade taj iščezli miris balege i i zaleče patnju za goveđom rikom u predvečerja i praskozorja. 

Posle prošlonedeljnog teksta, u kom sam izneo dokaze da je borba opozicije protiv litijuma neiskrena, zvao me jedan, nekad, visokopozicionirani demokrata. Kaže, tekst je logičan, ali ne govori istinu. Objasnio sam mu da se čini nasilje nad činjenicama kad se poriče očigledno. Pitam ga, jeste li od 2008. do 2011, dok ste bili vlast, hteli da gradite most u produžetku Bulevara Evrope, i tvrdili da je to najvažniji projekat u novojoj istoriji grada? Tačno! Da li ste 2022. digli pobunu protiv tog istog mosta, tvrdeći da on nije potreban Novom Sadu? Neosporivo! Jeste li 2001, dok ste bili vlast, doneli plan za Novi Sad na vodi, kojim ste na Šodrošu i Kameničkoj adi predvideli gradnju poslovnih prostora, kafana, hotela i restorana? Potvrđeno! Jeste li 2010. Prostornim planom Srbije prevideli gradnju 850 minihidroelektrana, tvrdeći da je to ključ energetskog i privrednog razvoja Srbije? Egzaktno! Jeste li čim ste postali opozicija rekli - ne damo reke u cevi? Nesumnjivo! Jeste li prodali NIS Rusima za bedne novce, i odredili rudnu rentu od tri odsto? Istina! Jeste li podržavali Rio Tinto? Neporecivo! Jeste li im dali sve što su tražili? Apsolutno. Šta se promenilo? Ništa. Samo više nismo na vlasti!

Kako onda da vam ljudi veruju da se protiv litijuma borite iskreno? Kako da vam posle svega veruju na reč? Kako da ih razuverite va vam litijum nije, kao i mnoge teme pre toga, samo najmanji zajednički imenilac za koji verujete da vas povezuje sa građanima? Ali, umesto centripletalnog, i ova vaša ideja, zato što je neiskrena, ima centrifugalno dejstvo. Danas ste dalji od naroda nego pre prošlogodišnjih izbora. Istraživanje Demostata je pokazalo da vam građani uopšte ne veruju, i što je, za vas, još poraznije, poraslo je njihovo povrenje u vlast. Ljudi razumeju da je vaša pobuna propagandni trik. Borba za lični politički prosperitet, i da bi se stvari preokrenule, čim biste se domogli vlasti. 

Protesti koje planirate još više će vas udaljiti od građana. Ne postoji nijedan način poznat ljudskom razumu na osnovu kog bi blokiranje normalnih tokova ljudskog života moglo doneti korist bilo kome. Ni onima koji se nasiljem služe, niti građanima, koji su žrtve tog nasilja. Ako se uzdate da će doći do sjedinjavanja po principu stokholmskog sindroma, grešite. Srbi vole slobodu, u svim njenim oblicima.