РЕЗОН Кључеви неповерења
Демостат је потврдио оно о чему пишем годинама. Опозиција је у огромној кризи. Идеја. И лидерства. Тако је од 2012. У кризном пи-ару има правило да успех захтева учење из грешака. Странке које очајнички желе да постану власт, креирале су најмање 20 криза, из којих нису изашле јаче, већ напротив, слабије. И тако се увек крећу у истом зачараном кругу сопствене погрешности.
Седница о литијуму није означила крај опозиционих траума. Напротив, увећала их је. Чега год се ухвате све се окрене против њих. Скупштинску расправу доживљавали су као чудотворну бајалицу која ће их из јендека губитништва издићи до пиједестала тријумфа. Чаробне речи доле Вучић и СНС, нису донеле тријумф. Напротив. Претвориле су се у разочаравајућу тишину. И стрмоглави пад рејтинга. Да су ишта читали, да су хтели да уче и раде, не би 70 одсто грађана сматрало да у њих треба полагати наду таман колико у светску заверу против Срба и постојање људи гуштера.
Нема ту ничег необјашњивог. Нико не жели Србију коју нуди безидејна опозиција. У њихову Србију нико није добродошао. Она би, ако се верује њиховим јавно изговореним речима, постала пусто острво. Њима нису по вољи Кинези. Гнушају се Руса. Американци су их разочарали. Французи констернирали. Немци згранули. Британци пренеразили. Мађари саблазнили. Израел и Норвежани ужаснули. По вољи су им једино хрватски политичари. Мило Ђукановић и ДПС, који су им далеко изнад Његоша. И краља Николе. Неће пруге. Рушили би мостове. Блокирали би ауто-путеве. Сметају им франуски авиони. Цивилни и војни.
Интересантан је велеобрт у ком су они који су се заклињали у политички Запад и међународну отвореност, који су политичком Западу поклонили Србију и животе њених грађана, сада највећи противници Запада. Њихов план осуђује Србију на судбину која је гора од банкротства. Ако је веровати ономе што говоре и раде, посвађали би нас са целим светом.
А тајно, кад то не виде бирачи, врло су чести гости страних амбасада. Сећам се кад сам као председник Посланичке групе пријатељства с Норвешком био позван на пријем поводом Дана државности Норвешке. Сви су били у амбасади. Тискали су се око амабасадора па човек није могао да прима честитке од других гостију. А у Скупштини су тврдили да енергетска сарадња Србије и Норвешке није добра.
Бити против није програм. Противљење свему по сваку цену, није акт којим се треба хвалити. Има примера из новосадске историје. Кад је компанија „Бата” хтела да, између два рата, у Ветернику отвори фабрику обуће, отерали су их уз објашњење да ће њихове краве изгубити млеко од стреса и да неће имати где да пасу. У међувремену су еволуирали. И то четири пута. Прво су након Другог светског рата краве заменили аутомобилима. Онда су се у грађанском рату обогатили продајући те своје њиве избеглицама из Босне и Хрватске. Све време су тражили од града да њихове пашњаке превори у улице, с јавном расветом, канализацијом, водоводом и дечијим игралиштима. Кад су све добили о трошку грађана, вратили су се у првобитно агрегатно стање свог духа. У носталагију за кравама. Сада туже град због улица, вртића и водовода, и траже десетине и стотине хиљада евра да њима надокнаде тај ишчезли мирис балеге и и залече патњу за говеђом риком у предвечерја и праскозорја.
После прошлонедељног текста, у ком сам изнео доказе да је борба опозиције против литијума неискрена, звао ме један, некад, високопозиционирани демократа. Каже, текст је логичан, али не говори истину. Објаснио сам му да се чини насиље над чињеницама кад се пориче очигледно. Питам га, јесте ли од 2008. до 2011, док сте били власт, хтели да градите мост у продужетку Булевара Европе, и тврдили да је то најважнији пројекат у новојој историји града? Тачно! Да ли сте 2022. дигли побуну против тог истог моста, тврдећи да он није потребан Новом Саду? Неоспориво! Јесте ли 2001, док сте били власт, донели план за Нови Сад на води, којим сте на Шодрошу и Каменичкој ади предвидели градњу пословних простора, кафана, хотела и ресторана? Потврђено! Јесте ли 2010. Просторним планом Србије превидели градњу 850 минихидроелектрана, тврдећи да је то кључ енергетског и привредног развоја Србије? Егзактно! Јесте ли чим сте постали опозиција рекли - не дамо реке у цеви? Несумњиво! Јесте ли продали НИС Русима за бедне новце, и одредили рудну ренту од три одсто? Истина! Јесте ли подржавали Рио Тинто? Непорециво! Јесте ли им дали све што су тражили? Апсолутно. Шта се променило? Ништа. Само више нисмо на власти!
Не постоји ниједан начин познат људском разуму на основу ког би блокирање нормалних токова људског живота могло донети корист било коме. Ни онима који се насиљем служе, нити грађанима, који су жртве тог насиља. Ако се уздате да ће доћи до сједињавања по принципу стокхолмског синдрома, грешите. Срби воле слободу, у свим њеним облицима
Како онда да вам људи верују да се против литијума борите искрено? Како да вам после свега верују на реч? Како да их разуверите ва вам литијум није, као и многе теме пре тога, само најмањи заједнички именилац за који верујете да вас повезује са грађанима? Али, уместо центриплеталног, и ова ваша идеја, зато што је неискрена, има центрифугално дејство. Данас сте даљи од народа него пре прошлогодишњих избора. Истраживање Демостата је показало да вам грађани уопште не верују, и што је, за вас, још поразније, порасло је њихово поврење у власт. Људи разумеју да је ваша побуна пропагандни трик. Борба за лични политички просперитет, и да би се ствари преокренуле, чим бисте се домогли власти.
Протести које планирате још више ће вас удаљити од грађана. Не постоји ниједан начин познат људском разуму на основу ког би блокирање нормалних токова људског живота могло донети корист било коме. Ни онима који се насиљем служе, нити грађанима, који су жртве тог насиља. Ако се уздате да ће доћи до сједињавања по принципу стокхолмског синдрома, грешите. Срби воле слободу, у свим њеним облицима.