PUSTITE INSTITUCIJE DA RADE SVOJ POSAO: Opozicija iz Beograda pridružuje se blokadi u Novom Sadu, sve sudske aktivnosti u zastoju zbog protesta
Predstavnici opozicije iz Beograda, uključujući poslanika DS-a Srđana Milivojevića, predsednika Narodnog pokreta Srbije Miroslava Aleksića i kopredsednika Zeleno-levog fronta Radomira Lazovića, uputili su se ka Novom Sadu kako bi podržali blokadu zgrade Suda koja traju jutros od 8 časova.
Uprkos zahtevima za oslobađanje političkih pritvorenika i procesuiranje odgovornih za strašnu tragediju na novosadskoj Železničkoj stanici, kada je 15 nevinih ljudi stradalo u padu nadstrešnice, ovakav potez naišao je na osudu, jer blokada ozbiljno ometa rad pravosudnih organa i pristup pravdi.Takođe, reč je o akciji koja nije bila najavljena, a ubrzo po blokiranju došli su i pripadnici MUP-a.
Neviđen pritisak na pravosuđe
Jasno je da ovaj tragičan događaj zahteva detaljnu i preciznu istragu kako bi se utvrdile sve okolnosti i odgovornost za nesreću.Tragedija je izazvala duboko uznemirenje javnosti i očekivanje da se pronađu odgovorni. Ovaj proces zahteva stručnost, vreme i neometan rad. Međutim, blokade sudova, kao i zahtevi za hitno oslobađanje pritvorenih lica, predstavljaju direktan pritisak na pravosudne institucije.Takve akcije ne samo da remete rad tužilaštva i suda, već stvaraju utisak da pojedine političke grupacije koriste tragediju kao platformu za promociju sopstvenih interesa.
S druge strane, nasilne metode koje uključuju paljenje baklji, skrnavljenje zastave, ispisivanje grafita, bacanje Molotovljevih koktela, samo unose dodatni nemir u ionako uznemirenu javnost i kompromituju legitimne zahteve za odgovornošću.Javnost s pravom očekuje pravdu, ali pravda se ne može postići pod pritiscima ili populističkim zahtevima, već samo kroz stručnu i nepristrasnu istragu.
Deo opozicionih političara predviđeni Marinikom Tepić i Borom Novakovićem, kao i grupacije eko-ekstremista na čelu sa Brajanom Brkovićem i MiranomPogačarom, godinama, po oprobanoj recepturi „vršlja“ NovimSadom na nasilnim protestima koji su duboko politički motivisani i organizovani, a koje oni uporno žele da predstave kao građanske. Arsenal njihovih militantnih metoda je širok – pale baklje, skrnave zastavu,neistomišljnike polivaju vodom, iscrtavcaju grafite, polivaju institucije fekalijama, fizički nasrću na policiju.
Neslavna hronologija događaja
Akcije poput onih koje organizuju pojedini opozicioni lideri i aktivisti u Novom Sadu deo su šire strategije destabilizacije i pritiska na institucije. Protesti ovog tipa sve češće se predstavljaju kao spontan izraz nezadovoljstva građana, iako iza njih stoje jasno definisani politički ciljevi.
Hronologija događaja u Novom Sadu poslednjih godina pokazuje da su ovakve akcije postale ustaljena praksa. Od demoliranja prostorija političkih stranaka i skrnavljenja Gradske kuće do nasilnih pokušaja da se institucije fizički blokiraju, ovakvi postupci služe samo dodatnoj polarizaciji društva.
Pre samo mesec dana demolirane su prostorije Srpske napredne stranke, u ulici Narodnog fronta. Potom, pa ponovo 4. novembra, i to u Beogradu i Novom Sadu.U avgustu prošle godine, meta samozvaniheko-aktivista u NovomSadu bila je Gradska kućau koju je njih 30-ak nasilno pokušavalo da uđe, dok se unutra održavala sednica o projektu NoviSad na vodi“.Prethodno je septembra 2022. nekolicinaizgrednika oskrnavila Gradsku kuću u Novom Sadu staru 125 godina – lepili su nalepnice i ispisivaligrafite po ovom vrednom spomeniku kulture.I godinu dana pre toga, tokom protesta 2021. godine protiv uvođenja mera zbogpandemije na Gradsku kuću bacila Molotovljev koktel, a bili su i polupani prozori takođe pod izgovorom navodnih demokratskih prava.
Političke promene kroz izbore, a ne ulice
U demokratskim društvima, političke promene ostvaruju se na izborima, a ne kroz nasilne proteste ili blokade institucija. Svaka akcija koja narušava red i zakon samo dodatno podriva poverenje građana u politički sistem.
Umesto da se energija usmerava na rad sa građanima i prikupljanje podrške kroz demokratske procese, deo opozicije bira prečicu koja vodi ka destabilizaciji. Takav pristup ne može doneti dugoročne promene, već samo produbljuje postojeće podele. Vlast se ne dobija na ulicama, već u institucijama i kroz izbornu volju građana. Samo na taj način možemo izgraditi društvo u kojem tragedije više nikada neće biti sredstvo za sticanje političkih poena.
dnevnik.rs