Kontraefekat promašenih afera

Da odmah razjasnimo svaku nedoumicu. Da su izveštaji pokazali pokazali bilo kakav problem s vodom, ovaj tekst ne bi bio ovakav. Bio bi drugačiji. Sa zdravljem ljudi nema igranja. Voda u Novom Sadu je dobra. Ispravna po svim parametrima. 

Činjenica koja raduje 400.000 Novosađana bacila je u tešku depresiju i nesanicu opozicione lidere. Taman kad su mislili da im se kroz potencijalno razbolevanje građana osmehuje politička sreća, ispostavilo se da opasnosti kojoj se nadaju nema. Najveće razočaranje ophrvalo je svih 40 članova POKS-a, šest članova pokreta Bravo i javnosti nepoznatog predsednika novosadskog odbora SSP-a. Nisu jedini. Podugačak je red onih koji su 20 dana živeli u nadi da će se desiti invazija štetnih organizama na gradski vodovod i da će Novosađanima biti zabranjeno da koriste vodu. To isto žele Bora Novaković, Brković, svih 14 članova Lige. Osam članova DSS-a, i tri člana Veselinovićevog Pokreta za nepokret. Armija, nema šta!

Više od 20 dana su tvrdili da grad izveštaj za avgust krije kao zmija noge jer su rezultati ispitivanja katastrofalni. Tvrdili su da je sada stanje još gore. To su dokazivali tako što u Institut šalju sebi bliske ljude da na ispitivanje nose vodu nepoznatog porekla, koju su uzeli ko zna gde, i doneli je u flašici od koka-kole. Dakle, to što su delili po mrežama nije uzorak koji je uzeo Institut, to je donelo privatno lice, vlasnik privatne firme, blisko političkoj partiji koja je pokrenula celu kampanju, a koje se, da stvar bude neobičnija, nelegalno priključilo na vodovodnu mrežu. Dakle, individua koja besplatno troši vodu iz gradskog vodovoda, odnosi uzorak vode nepoznatog porekla, pokušavajući da u interesu svojih političkih saveznika dokaže kako u gradskoj vodi ima bakterija i parazita. 

Cela konstrukcija je brzo pala u vodu. Novinari su na konferenciji za štampu dobili izveštaj za avgust i izveštaj koji se odnosi na prvih 12 dana septembra iz kog svaki laik može da vidi da je voda apsolutno ispravna. Da nema ni nematoda detektovanih u avgustu. Sanja Bijelović, profesorka Medicinskog fakulteta i stručnjak Instituta, saopštila je da se analize rade na osnovu međunarodno priznate metodologije koja obuhvata više od 50 parametara. 

Takav rasplet događaja vrlo je rasrdio i najedio zabrinutu opoziciju.  Brižljivo planirana diverzija raspala se kao kula od karata. Da u izveštajima piše bilo šta drugo, redakcije koje nisu naklonjene vlasti bi to jedva dočekale. Skenirale bi izveštaje i okačile ih na svoje sajtove. A političari koji stoje iza cele kampanje bi ih delili na Tviteru, Instagramu, Fejsbuku i drugim mrežama. Ali, pošto su izveštaji raspršili njihove nade odlučili su da ih negiraju. I ljutito ponovili - pričajte šta ‘oćete, što se nas tiče voda nije ispravna. 

Šta nude kao dokaz za svoju negaciju? Čime osporavaju relevantne podatke najreferentnije institucije za kontrolu vode? Ničim! Svojom odbojnošću prema činjenicama. Zašto ne prihvataju izveštaje Instituta o kvalitetu vode? Samo zato što ne odgovaraju njihovoj pokvarenoj političkoj potrebi. I izopačenoj nadi da voda u gradskom vodovodu nije ispravna. Da je zagađena. Da bi to iskoristili kao platformu za jačanje svog rejtinga. Dobronamerno im dajem besplatan pi-ar savet, to nije dobra politika. Tako će dodatno narušiti svoju lošu reputaciju. Lično neslaganje s očiglednim nije argument. Nije čak ni sofizam. Više spada u domen juvenilnosti. Političke. I karakterne. U prirodi čoveka je da ne voli loše glasnike. Naročito one koji ih plaše neistinama. 

Šta sad treba očekivati? Da svih 40 članova POKS-a odnosi vodu nepoznatog porekla na analize, da bi dokazali svoje besmislene tvrdnje? Šta ćete postići time? Ako mislite da ćete steći naklonost građana - nećete! Samo ćete steći još više neprijatelja. Destrukcija je uvek negativna. Samo u ženskim filmovima i latinoameričkim telenovelama simpatije mogu da se rode iz negativnih emocija. 

Da bi uzdrmali Đurića i SNS nije dovoljno da šire obmane smišljene u noćnim zaverama. Moraju da pobede na izborima. Po danu. Nedvosmisleno. I ubedljivo. Do pobede se ne dolazi zastrašivanjem. Za pobedu je neophodan program koji budi pozitivne emocije birača. Koji hrani njihova uverenja o boljem životu. Koji podstiče njihove težnje i ambicije. Nauka je još sredinom 20 veka demontirala uverenje bihejviorista da širenje strahova građane opredeljuje na akciju. Da bi se u tome uspelo, strah mora biti opravdan. Pretnja mora biti realna. Percepcija se mora poklopiti sa realnošću. A nije. Širenje informacija da je voda nezdrava, već posle tri do pet dana se svelo na efekat prazne puške. Niko se nije razboleo, jer nije ni bilo takve opasnosti. Voda je bila ispravna i u avgustu, kao što je bila ispravna i ranije, i kao što je isprvna u septembru.

Treba razumeti frustraciju loših političara. Sve što pokušaju bude promašaj. Svaka afera koju su pokrenuli imala je kontraefekat. Ojačala je vlast, a njih oslabila. Sve za čime žude ostaje im nedostižno. I ostaće nedostižno. Pritom treba imati na umu da svačije ambicije odgovaraju njegovim aktuelnim aktivnostima. Ako ovako terorišu javnost sada kad nemaju nikakvu realnu političku snagu, kako bi se ponašali kad bi se dokopali stvarne moći? No, ne treba biti zabrinut. Njihova ambicija je na jako dugačkom štapu. Ne osvaja se naklonost terorisanjem komšija. Ali uvek treba imati dozu razumnog opreza. 

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću