Контраефекат промашених афера

Да одмах разјаснимо сваку недоумицу. Да су извештаји показали показали било какав проблем с водом, овај текст не би био овакав. Био би другачији. Са здрављем људи нема играња. Вода у Новом Саду је добра. Исправна по свим параметрима. 

Чињеница која радује 400.000 Новосађана бацила је у тешку депресију и несаницу опозиционе лидере. Таман кад су мислили да им се кроз потенцијално разболевање грађана осмехује политичка срећа, испоставило се да опасности којој се надају нема. Највеће разочарање опхрвало је свих 40 чланова ПОКС-а, шест чланова покрета Браво и јавности непознатог председника новосадског одбора ССП-а. Нису једини. Подугачак је ред оних који су 20 дана живели у нади да ће се десити инвазија штетних организама на градски водовод и да ће Новосађанима бити забрањено да користе воду. То исто желе Бора Новаковић, Брковић, свих 14 чланова Лиге. Осам чланова ДСС-а, и три члана Веселиновићевог Покрета за непокрет. Армија, нема шта!

Више од 20 дана су тврдили да град извештај за август крије као змија ноге јер су резултати испитивања катастрофални. Тврдили су да је сада стање још горе. То су доказивали тако што у Институт шаљу себи блиске људе да на испитивање носе воду непознатог порекла, коју су узели ко зна где, и донели је у флашици од кока-коле. Дакле, то што су делили по мрежама није узорак који је узео Институт, то је донело приватно лице, власник приватне фирме, блиско политичкој партији која је покренула целу кампању, а које се, да ствар буде необичнија, нелегално прикључило на водоводну мрежу. Дакле, индивидуа која бесплатно троши воду из градског водовода, односи узорак воде непознатог порекла, покушавајући да у интересу својих политичких савезника докаже како у градској води има бактерија и паразита. 

Цела конструкција је брзо пала у воду. Новинари су на конференцији за штампу добили извештај за август и извештај који се односи на првих 12 дана септембра из ког сваки лаик може да види да је вода апсолутно исправна. Да нема ни нематода детектованих у августу. Сања Бијеловић, професорка Медицинског факултета и стручњак Института, саопштила је да се анализе раде на основу међународно признате методологије која обухвата више од 50 параметара. 

Такав расплет догађаја врло је расрдио и наједио забринуту опозицију.  Брижљиво планирана диверзија распала се као кула од карата. Да у извештајима пише било шта друго, редакције које нису наклоњене власти би то једва дочекале. Скенирале би извештаје и окачиле их на своје сајтове. А политичари који стоје иза целе кампање би их делили на Твитеру, Инстаграму, Фејсбуку и другим мрежама. Али, пошто су извештаји распршили њихове наде одлучили су да их негирају. И љутито поновили - причајте шта ‘оћете, што се нас тиче вода није исправна. 

Шта нуде као доказ за своју негацију? Чиме оспоравају релевантне податке најреферентније институције за контролу воде? Ничим! Својом одбојношћу према чињеницама. Зашто не прихватају извештаје Института о квалитету воде? Само зато што не одговарају њиховој поквареној политичкој потреби. И изопаченој нади да вода у градском водоводу није исправна. Да је загађена. Да би то искористили као платформу за јачање свог рејтинга. Добронамерно им дајем бесплатан пи-ар савет, то није добра политика. Тако ће додатно нарушити своју лошу репутацију. Лично неслагање с очигледним није аргумент. Није чак ни софизам. Више спада у домен јувенилности. Политичке. И карактерне. У природи човека је да не воли лоше гласнике. Нарочито оне који их плаше неистинама. 

Шта сад треба очекивати? Да свих 40 чланова ПОКС-а односи воду непознатог порекла на анализе, да би доказали своје бесмислене тврдње? Шта ћете постићи тиме? Ако мислите да ћете стећи наклоност грађана - нећете! Само ћете стећи још више непријатеља. Деструкција је увек негативна. Само у женским филмовима и латиноамеричким теленовелама симпатије могу да се роде из негативних емоција. 

Да би уздрмали Ђурића и СНС није довољно да шире обмане смишљене у ноћним заверама. Морају да победе на изборима. По дану. Недвосмислено. И убедљиво. До победе се не долази застрашивањем. За победу је неопходан програм који буди позитивне емоције бирача. Који храни њихова уверења о бољем животу. Који подстиче њихове тежње и амбиције. Наука је још средином 20 века демонтирала уверење бихејвиориста да ширење страхова грађане опредељује на акцију. Да би се у томе успело, страх мора бити оправдан. Претња мора бити реална. Перцепција се мора поклопити са реалношћу. А није. Ширење информација да је вода нездрава, већ после три до пет дана се свело на ефекат празне пушке. Нико се није разболео, јер није ни било такве опасности. Вода је била исправна и у августу, као што је била исправна и раније, и као што је испрвна у септембру.

Треба разумети фрустрацију лоших политичара. Све што покушају буде промашај. Свака афера коју су покренули имала је контраефекат. Ојачала је власт, а њих ослабила. Све за чиме жуде остаје им недостижно. И остаће недостижно. Притом треба имати на уму да свачије амбиције одговарају његовим актуелним активностима. Ако овако тероришу јавност сада кад немају никакву реалну политичку снагу, како би се понашали кад би се докопали стварне моћи? Но, не треба бити забринут. Њихова амбиција је на јако дугачком штапу. Не осваја се наклоност терорисањем комшија. Али увек треба имати дозу разумног опреза. 

Милорад Бојовић

Аутор је стручњак за односе с јавношћу