PORODICE ŽRTAVA UROŠA BLAŽIĆA NAJAVLJUJU KRVNU OSVETU: Oko za oko, dok se seme ne zatre

Porodice žrtava najavile su krvnu osvetu, tako je priča o ovom, u Srbiji izumrlom običaju, ponovo otvorena.

Da li krvna osveta postoji u Srbiji?
 

Iako se čini da je krvna osveta decenijama iza nas, advokat Savić tvrdi da u našoj zemlji još uvek postoje takvi slučajevi.
 

Do nekih drugih slučajeva koji su se dogodili u većim sredinama, postoji u celom regionu i tačno je da gospodin Darko Darovec, jedan slovenački stručnjak koji je napisao studiju o miru i vrednostima u krvnoj osveti, potencira da ta krvna osveta sve vreme živi. Postoji njegovo istraživanje i ta studija na četiristo strana to i pokazuje. Međutim, on ima i poseban pogled na tu krvnu osvetu koji je dosta u nekim situacijama problematičan jer on tvrdi da krvna osveta kao pravni institut i sistem dovodi do čuvanja mira u zajednici, do ispravljanja nepravdi i da je država ta koja je preuzela na sebe ulogu osvetnika i krvne osvete razvijajući svoj represivniji aparat. U principu, država se savremeno bori protiv krvne osvete, krvna osveta jeste relikt tog običajnog prava. U Crnoj Gori je već 798. godine Sveti Petar Cetinski doneo taj zakon kojim se smrtnom kaznom kažnjava krvna osveta, potom je to uradio i Danilo Petrović 855. godine u Danilovom zakonu. U Srbiji se krvna osveta već dugo godina kažnjava vrlo žestoko i propisane su velike kazne, znači država se bori protiv krvne osvete. Međutim, mnogo je primera da ima i u Srbiji i u Makedoniji, u Crnoj Gori i Albaniji, ali i na Siciliji i u Crnoj Gori, sada i u Srbiji imamo i sukobe dva klana škaljarskog i kavačkog i mnogobrojna ubistva koja su izvršena, desetine mrtvih u samo nekoliko porodica, kazao je u emisiji "Blic uživo" privatni detektiv Braca Zdravković.
 

Razlika između krvne osvete i ubistva
 

Krvna osveta sa elementima vendete koja je počela na Siciliji i ta krvna osveta mafijaška ima bitne razlike u odnosu na onu tradicionalnu krvnu osvetu u Crnoj Gori koja je faktički bila viteška i koja je bila pitanja časti i gde niko nije ubijao ni zasedama, ni u krevetu, ni u kućama jer se poštovala i kuća ubice krvnika, ali i kuća onoga koji je bio žalošćen jer je morao da svima pruži gostoprimstvo i nije bilo ubistava i zaseda, gotovo da je to rađeno na jedan način koji je dovodio u pitanje opstanak izvršioca krvne osvete. Njega odredi porodica ili bratstvo ili pleme da izvrši krvnu osvetu i on čeka da izvrši krvnu osvetu. Ako onaj ko ga ubija izađe iz kuće, on ga sačeka, izađe ispred njega, pogleda ga u lice, predstavi se, kaže mu: "Ja sam taj i taj, ti si to i to učinio. Ubio si nekog mog saplemenika, člana familije ili si obeščastio neku ženu" i onda kaže: "Zato te ubijam." A ovo što rade mafijaši to je ono beskrupulozno ubistvo, to su i s pomoći eksploziva, raznih drugih ubitačnih naprava, kalašnjikova, na razne načine snajpera vidimo. U tim mafijaškim borbama, krvna osveta se pretvorila u najbrutalnija ubistva, objasnio je za Blic advokat Predrag Savić.

Zdravković kaže da se nada da porodice žrtava iz Dubone i Malog Orašja neće stvarno izvršiti krvnu osvetu.
 

Ja se nadam da do toga neće doći, zato što smatram da smo mi ipak pravna država i od 1804. godine, kada po meni počinje, u stvari, srpska državnost, savremena srpska državnost, kompletni sovjet, odnosno pod vođstvom Karađorđa, doneo je stroge zakone o uništavanju krvne osvete na prostoru tadašnje Srbije, odnosno Beogradskog pašaluka, ali to je tadašnja Srbija. I to je uspeo da uradi, tako što je obesio i rođenog brata zbog neposlušnosti. A krvna osveta se kažnjavala ne samo nad onim koji je izvršio, nego se kompletno bratstvo raseljavalo. Znači uništavalo se kompletno bratstvo i onda je sovjet doneo da se prezime menja u drugom kolenu u Srbiji.

"Za Blažića vratiti smrtnu kaznu"
 

Meni se čini da oni reaguju upravo onako kako se i treba očekivati od porodica koje su, uništene u smislu njihovog nasledstva. Znači, ova žena je izgubila ćerku i sina, to je nešto najstrašnije. A da mi zapravo i nemamo pravi odgovor šta je zapravo motiv, odnosno povod što je ovaj monstrum uradio. Ja nisam za smanjenje krivične odgovornosti za maloletna lica u smislu sa 14 na 12 iz određenih razloga, to sam x puta objašnjavao, ali sam za povećanje odgovornosti za mlađa punoletna lica i smatram da svako lice koje je napunilo 18 godina treba krivično da odgovara, a za ovako nešto što je uradio Uroš Blažić potrebno je i vratiti smrtnu kaznu u zemlji Srbiji. Tamo gde strada tri i više osoba, to je masakr, kaže Zdravković i dodaje:
„On je mlađi počinilac koji ne može da bude osuđen na veću kaznu od 20 godina, ne može da mu se izrekne doživotna kazna. Znači, to je ono pravilo koje vredi nekoliko vekova u krivičnom zakonodavstvu Evropskom“.
Savić ističe da blaga i niska kazna doprinos tome da neke porodice žrtava govore o krvnoj osveti.
 

Da, i to ide u prilog svim onima koji podržavaju "Krvna osveta kao pravni sistem očuvanja mira u zajednici". I on tvrdi tamo gde država ne može da odradi valjano posao, gde je raskorak između zakonitosti, pravde i pravičnosti, i gde počinilac krivičnog dela može da izađe posle nekoliko godina odležanog zatvora i da ponovi svoje krivično delo, tu se ponovo priča o krvnoj osveti. Ovaj primer Blažića je upravo nešto što možemo da pronađemo gotovo u intencijama profesora Daroveca, kroz celu njegovu studiju. To je redak slučaj kada su zakon i pravičnost u raskoraku, jer jedno obično drugo podrazumevaju. E sad, mi smo imali mnogo slučajeva sličnih koji su i završili krvnom osvetom i u našoj sudskoj praksi imamo takvih slučajeva, ali imamo i u svetskoj, kaže Savić.
 

Roditelje koji prete krvnom osvetom mogu čak i biti krivično gonjeni, navodi Savić.
 

Ali oni mogu krivično da odgovaraju, mogli bi verovatno u jednom trenutku, predsedavajući sudskog veća izreći neku kaznu zbog nepoštovanja reda i sudske discipline novčano, mogli bi u krajnjoj situaciji da odgovaraju za krivična dela, ugrožavanja sigurnosti. Međutim, sankcionisati te ljude, to bi bio najveći greh na svetu. I nemam predstavu ko bi mogao da ima snage protiv takvih ljudi podneti krivičnu prijavu. Prosto, takav čovek u Srbiji ne postoji. Taj čovek mora da bude i bez srca i bez duše i toliko veliki legalista da negde pronađe neku, da kako kažem, narodsku kvaku, pa da goni te ljude, ističe Savić.