EKSPERT ZA PORODIČNO PRAVO, NOVOSADSKI ADVOKAT DANE ŽIGIĆ ZA „DNEVNIK” Porodično nasilje je i NAPAD BIVŠEG PARTNERA; Muškarci ĆUTE I TRPE
Zločini u porodici, nažalost nisu retki, kao i porodično nasilje, u kojem su mahom žrtve žene. To je problem koji završava na stranicama crne hronike i sa kojim se sreće naše društvo.
Da li se i kako može delovati preventivno, šta uraditi u slučaju takvog nasilja, kakve su kazne zakonski predvođene za one koji ga počine? O ovim i srodnim pitanjima za „Dnevnik” govori novosadski advokat Dane Žigić, koji ima bogato sudsko iskustvo u toj oblasti.
- Ovu oblast regulišu tri zakona: Krivični zakonik, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i Porodični zakon. Po našem krivičnom zakoniku, porodično nasilje spada u krivično delo protiv braka i porodice. Osnovno delo se sastoji u tome da ko primenom nasilja preti da će napasti život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo i telesni integritet ili duševno spokojstvo člana porodice, kazniće se zatvorom u trajanju od tri meseca do tri godine. Naravno, te kazne mogu biti veće u zavisnosti od težine počinjenog krivičnog dela tokom vršenja nasilja – objašnjava Žigić.
Žene su najčešće žrtve porodičnog nasilja
Zakon ne formuliše da su žene žrtve porodičnog nasilja, ali u praksi one to najčešće jesu. Po Žigićevim rečima, porodičnim nasiljem smatra se i napad jednog od razvedenih supružnika na svog nekadašnjeg bračnog druga. U svakom slučaju, sve počinje prijavom policiji, nakon čega slučaj preuzima tužilaštvo i dalje, ukoliko ima osnova za to, krivično goni učinioca dela. Takođe, ako je bilo upotrebe fizičke sile, oštećeno lice treba da se javi lekaru kako bi se ustanovio stepen povreda, čak i duševno stanje.
Pre nekoliko godina usvojen je i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, sa očiglednim ciljem da predupredi teže posledice
- Ukoliko dođe do nemilih scena i nasilja u porodici, a žrtva pozove policiju, prema počiniocu se određuje mera od 48 sati zabrane prilaska licu koje je napadnuto. Ta mera može biti produžena na 30 dana, i u praksi ona se, i pored žalbi, i izriče u najvećem broju slučajeva, a nakon toga se pokreće postupak. To se najčešće dešava nakon žestokih porodičnih svađa, kada jedan od supružnika pozove policiju – kaže Žigić.
Rigorozne kazne za povredu deteta
I nasilje nad decom spada u porodično nasilje. Tu je zakon najrigorozniji i predviđa kazne do 10 godina, ukoliko se detetu nanesu teške telesne povrede ili teško naruši zdravlje.
Po njegovim rečima, dešavaju se i pokušaji zloupotrebe ovog zakona. To je uglavnom onda kada neko nakon „verbalnog okršaja” pozova policiju, preuveličavajući ceo slučaj. Policija, logično, ništa ne rizikuje i odmah interveniše, a epilog su najčešće pomenute zabrane prilaska, čime se sukobljene strane razdvajaju na najmanje 48 sati.
Kao mera zaštite od nasilja u porodici (regulisane porodičnim zakonom), moguće je izricanje i zabrane prilaska i komunikacije od godinu dana. Nakon isteka ove mere, moguće ju je produžiti na još godinu. Ovo se odnosi na parnični, a ne krivični postupak.
Muškarci izuzetno retko prijavljuju porodično nasilje
U praksi, vidljive su posledice ovdašnjeg mentaliteta. Muškarci, očekivano, izuzetno retko prijavljuju porodično nasilje, a ranije i žene to nisu često činile. Po starim postulatima vaspitanja po principu „ćuti i trpi” i(li) „šta će reći svet” pripadnice slabijeg pola su retko tražile pomoć, smatrajući da će ako prijave nasilje ugroziti patrijarhalne svetinje – brak i porodicu. Ipak...
- U praksi, kada dođe do porodičnog nasilja, i pre okončanja postupka jedna od strana, a nekada i obe, pokrenu zahtev za razvod braka – kaže Dane Žigić.
D. Knežić