TRI MUČENICE – JEDNA VERA Čednost, hrabrost i svetost PRIČA O AGAPIJI, HIONIJI I IRINI
Pravoslavna crkva obeležava uspomenu na svete mučenice Agapiju, Hioniju i Irinu, rođene sestre iz okoline Akvileje, koje su početkom IV veka svojom čvrstom verom u Hrista posvedočile neustrašivo svedočanstvo pred rimskim carem Dioklecijanom.
Prema predanju, ove tri mlade hrišćanke odbile su da se poklone idolima uprkos savetima i pretnjama. Kada su izvedene pred cara, Irina je smelo ukazala na besmisao klanjanja predmetima od kamena i drveta, ističući da su to dela ljudskih ruku, a ne bogovi dostojni poštovanja. Njihova nepokolebljivost razjarila je cara, koji ih je bacio u tamnicu.
U to vreme, stari prezviter Zoil, kome se prethodno u viđenju javio sveti Hrisogon, saznao je za njihovu skoru smrt i sam se upokojio tridesetog dana posle Hrisogonove mučeničke smrti. Svetiteljka Anastasija Uzorješiteljica, sledbenica Hrisogonova, takođe je unapred bila obaveštena o mučeničkom stradanju sestara.
Na putu u Makedoniju, car je poveo sa sobom sve sužnje, među njima i ove tri device. Predao ih je vojvodi Dulkitiju na čuvanje, ali kada je ovaj pokušao da ih oskrnavi, Božja sila ga je zaslepila i ponizila: umesto da priđe devicama, Dulkitije je u ludilu grlio i ljubio kotlove i lonce ispred tamničkih vrata, odeven sav u garež i ruglo.
Nakon ovog događaja, car je naredio drugom vojvodi, Sisiniju, da sudi sestrama. Agapija i Hionija su nakon teškog mučenja osuđene na spaljivanje, dok je Irina ostala još neko vreme zatočena u nadi da će biti primorana na odricanje vere. Međutim, Božjom pomoću, Irina je čudesno izbavljena iz bludilišta i vođena anđelima iz tamnice na jedno brdo. Kada su vojnici pokušali da je uhvate, nisu uspeli da se domognu vrha, pa su je ubili strelama.
Telo svetih sestara, zajedno sa njihovim učiteljem Hrisogonom, sakupila je sveta Anastasija i časno ih sahranila. Njihova vernost Hristu i mučeničko stradanje ostaju večni primer hrabrosti, čednosti i neugasive vere.
Sestre Agapija, Hionija i Irina stradale su oko 304. godine, a njihov dan proslavlja se svake godine uz posebne molitve i bogosluženja.
TROPAR (glas 1):
„Jagnjetu i Pastiru Hristu bîste privedene mučeništvom, ovčice razumne, dobru trku svršišvši i veru sačuvavši: Zato danas radosnim dušama prosalvljamo, veličanstvene, svetu uspomenu vašu, Gospoda Hrista veličajući.“