SVI SRBI RAZLIČITO PRAVE ČESNICU Ovo su dva najpoznatija recepta kojima nećete moći da odolite
Česnica se na početku božićnog ručka okrene tri puta s leva na desno, nakon čega je članovi porodice razlome među sobom.
Veruje se da će osoba koja nađe novčić u svom komadu hleba da bude posebno srećne ruke u narednoj godini.
Budući da se u različitim krajevima Srbije na različiti način priprema česnica, postoje razne varijante recepata, s toga ima mnogo raznih i slatkih i slanih kombinacija.
A ove dve su najčešće na severu i jugu naše zemlje!
Česnica na jugu Srbije
Na jugu Srbije česnica se priprema na tradicionalni način za Badnje veče, što znači da je to onda beskvasna presna pogača.
Recept za beskvasnu česnicu
Potrebno je:
- 600 grama brašna
- polovina praška za pecivo
- četvrtina kašičice sode bikarbone
- 2 do 3 kašike ulja
- so po ukusu
Priprema:
Najpre pomešajte suve sastojke: brašno, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. Dodajte malo soli i dve do tri kašike ulja. Važno je da se česnica zamesi najpre sa malo osvećene vode, a zatim dodajte mlake vode dovoljno dok testo ne dobije gustinu kao za hleb. Nakon ove pripreme pogača se mesi prilično dugo, kako bi se prašak za pecivo i soda u njoj fino rasporedili. U pogaču se ubacuje parica, listić badnjaka, zrno kukuruza i čen belog luka.
Kada dobro umesite pogaču premestite u okruglu tepsiju i oblikujte. Viljuškama na pogači oblikujte krstić. Pogača se peče oko pola sata, sve dok ne dobije finu rumenu boju.
Česnica u Vojvodini
Zanimljivo je to da se česnica u Vojvodini pravi u obliku slatkog kolača, ali tradicija kada je reč o dukatu ili parici koja se stavlja u česnicu, ostala je ista. Česnica ima oblik baklave i po tom principu se i pravi.
Potrebno je:
- pola kilograma gotovih kora
- pola kilograma oraha
- 200 grama suvog grožđa
- 300 grama otopljenog meda
- 100 grama šećera
- 1 vanilin šećer
- 150 grama otopljenog margarina
Pogledajte priremu vojvođanske česnice u videu:
Zanimljivo je to da se česnica se u nekim krajevima upotrebljavala za gatanje. U Bosni su pravili zaseke na gornjoj površini testa spremnog za pečenje i stavljali u njih semena raznih useva. Što bi se više neki zasek nadigao tokom pečenja, to bi prinos odgovarajućeg useva trebalo da bude veći u narednoj godini.