SRBIJA OFORMILA KRIZNI ŠTAB Pojačavaju se kontrole, stručnjaci spremni za NAJGORI SCENARIO

Zemlje Evropske unije uvode vanredne mere zbog širenja virusa slinavke i šapa. Ta zarazna bolest ponovo je aktuelna u regionu, a nadležni u Srbiji pojačavaju kontrole i preduzimaju mere zaštite kako bi sprečili njen ulazak u našu zemlju.

Slinavka i šap, nekada smatrana iskorenjenom bolešću, ponovo preti domaćim životinjama u regionu. Ovo opasno virusno oboljenje, koje pogađa pre svega papkare – svinje, ovce, koze i goveda – širi se izuzetno lako, upozorio je Živko Matijević, direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

- Smatrali smo da je to bolest prošlosti, ali pojava slučajeva u Nemačkoj, Mađarskoj i posebno Slovačkoj nas je ozbiljno alarmirala. Reč je o zarazi koja se prenosi na sve moguće načine – vazduhom, hranom, kontaktom, pa čak i vetrom - rekao je Matijević za "Euronews Srbija".

Virus se prenosi i preko ljudi

Virus se, kako ističe, prenosi i preko ljudi – iako oni ne mogu da obole, mogu postati vektori prenosa. U Slovačkoj je, primera radi, zaraza prenesena upravo ljudskim faktorom sa farme u Mađarskoj.

- Zato je ključna prevencija. Pozivam sve proizvođače i vlasnike životinja da ograniče kontakte među životinjama, kao i kontakte sa spoljnim osobama. Samoodgovornost je najjače oružje protiv širenja zaraze - naglašava Matijević.

U cilju pravovremene reakcije, oformljen je krizni štab po uzoru na onaj za Afričku kugu svinja.

- Kroz regionalne centre prikupljamo informacije sa terena i šaljemo ih nacionalnom štabu. Spremni smo i za najgori scenario, ali se nadamo da do njega neće doći - kaže Matijević.

Uvode se pojačane kontrole

Kao deo mera prevencije, već se uvode dezobarijere i pojačane kontrole. U slučaju pojave zaraze, životinje bi bile eutanazirane, a potom zbrinute u kafilerijama ili zakopane – kako je to već urađeno u Mađarskoj i Slovačkoj.

Matijević je posebno istakao da trenutni vremenski uslovi – toplo vreme, visoka vlažnost i promenljivi vetrovi – idu u korist virusu, ali i da je veterinarska struka u Srbiji visoko mobilisana.

- Imamo svest i odgovornost kako kod stručnjaka, tako i kod proizvođača. Svaki slučaj sumnje se pažljivo proverava i dosad su sve bile lažne uzbune, što nam daje nadu - kaže on.

Govoreći o bezbednosti hrane, Matijević je istakao da građani mogu biti sigurni u kvalitet proizvoda kupljenih u registrovanim objektima.

- Veterinarska inspekcija redovno kontroliše životne namirnice, uključujući i med. Ako neko sumnja da je proizvod falsifikat, može se obratiti inspekciji – uzorci se šalju u referentnu laboratoriju koja daje tačne rezultate - objašnjava on.

Simptomi slinavke i šapa kod ljudi

Simptomi su uglavnom bili blagi i samoograničavajući:

neprijatni peckavi plikovi na rukama
groznica
bol u grlu
plikovi na stopalima i u ustima, uključujući jezik.
Virus slinavke i šapa može dugo da preživi i u nizu svežeg, delimično kuvanog, sušenog i dimljenog mesa i u neadekvatno pasterizovanim mlečnim proizvodima.

Bolest se brzo širi direktnim kontaktom među životinjama

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, podsetilo je da je bolest slinavke i šapa je jedna od najopasnijih zaraznih, virusnih bolesti domaćih i divljih papkara (goveda, svinje, ovce i koze).

Ljudi mogu da prenose virus mehanički - preko ruku, odeće, prevoznih sredstava i slično.