СРБИЈА ОФОРМИЛА КРИЗНИ ШТАБ Појачавају се контроле, стручњаци спремни за НАЈГОРИ СЦЕНАРИО

Земље Европске уније уводе ванредне мере због ширења вируса слинавке и шапа. Та заразна болест поново је актуелна у региону, а надлежни у Србији појачавају контроле и предузимају мере заштите како би спречили њен улазак у нашу земљу.

Слинавка и шап, некада сматрана искорењеном болешћу, поново прети домаћим животињама у региону. Ово опасно вирусно обољење, које погађа пре свега папкаре – свиње, овце, козе и говеда – шири се изузетно лако, упозорио је Живко Матијевић, директор Управе за ветерину Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

- Сматрали смо да је то болест прошлости, али појава случајева у Немачкој, Мађарској и посебно Словачкој нас је озбиљно алармирала. Реч је о зарази која се преноси на све могуће начине – ваздухом, храном, контактом, па чак и ветром - рекао је Матијевић за "Euronews Србија".

Вирус се преноси и преко људи

Вирус се, како истиче, преноси и преко људи – иако они не могу да оболе, могу постати вектори преноса. У Словачкој је, примера ради, зараза пренесена управо људским фактором са фарме у Мађарској.

- Зато је кључна превенција. Позивам све произвођаче и власнике животиња да ограниче контакте међу животињама, као и контакте са спољним особама. Самоодговорност је најјаче оружје против ширења заразе - наглашава Матијевић.

У циљу правовремене реакције, оформљен је кризни штаб по узору на онај за Афричку кугу свиња.

- Кроз регионалне центре прикупљамо информације са терена и шаљемо их националном штабу. Спремни смо и за најгори сценарио, али се надамо да до њега неће доћи - каже Матијевић.

Уводе се појачане контроле

Као део мера превенције, већ се уводе дезобаријере и појачане контроле. У случају појаве заразе, животиње би биле еутаназиране, а потом збринуте у кафилеријама или закопане – како је то већ урађено у Мађарској и Словачкој.

Матијевић је посебно истакао да тренутни временски услови – топло време, висока влажност и променљиви ветрови – иду у корист вирусу, али и да је ветеринарска струка у Србији високо мобилисана.

- Имамо свест и одговорност како код стручњака, тако и код произвођача. Сваки случај сумње се пажљиво проверава и досад су све биле лажне узбуне, што нам даје наду - каже он.

Говорећи о безбедности хране, Матијевић је истакао да грађани могу бити сигурни у квалитет производа купљених у регистрованим објектима.

- Ветеринарска инспекција редовно контролише животне намирнице, укључујући и мед. Ако неко сумња да је производ фалсификат, може се обратити инспекцији – узорци се шаљу у референтну лабораторију која даје тачне резултате - објашњава он.

Симптоми слинавке и шапа код људи

Симптоми су углавном били благи и самоограничавајући:

непријатни пецкави пликови на рукама
грозница
бол у грлу
пликови на стопалима и у устима, укључујући језик.
Вирус слинавке и шапа може дуго да преживи и у низу свежег, делимично куваног, сушеног и димљеног меса и у неадекватно пастеризованим млечним производима.

Болест се брзо шири директним контактом међу животињама

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, подсетило је да је болест слинавке и шапа је једна од најопаснијих заразних, вирусних болести домаћих и дивљих папкара (говеда, свиње, овце и козе).

Људи могу да преносе вирус механички - преко руку, одеће, превозних средстава и слично.