POMAŽETE LI FINANSIJSKI SVOJIM RODITELJIMA KADA SE ZAPOSLITE? Ovo pitanje je postavljeno Srbima na društvenoj mreži i izazvalo OPREČNE REAKCIJE

Pitanje finansijske podrške roditeljima često postavlja mlade ljude pred tešku odluku. S jedne strane, postoji osećaj zahvalnosti za sve što su roditelji učinili tokom njihovog odrastanja, dok se s druge mnogi suočavaju sa situacijama u kojima roditelji stalno traže pozajmice koje nikada ne vraćaju, što stvara dodatnu dilemu.

Takva situacija zadesila je jednu mladu Srpkinju, studentkinju, koja je, nakon što je konačno pronašla dobro plaćen posao, naišla na uslov svojih roditelja da počne doprinosti kućnim troškovima. U svojoj objavi na Reditu, pitala je druge da li bi bila loša osoba ako bi odbila da pruža takvu pomoć, budući da je, uprkos njihovoj podršci tokom školovanja, najveći deo svojih potreba finansirala sama.

"Student sam i dalje, ali sam se zaposlila. Ovo mi je prvi posao u struci i presrećna sam s obzirom da sam sve vreme morala da radim neke bedne poslove koji su me iscrpeli kako bih imala da platim sebi laptop, knjige, garderobu, kafe, putovanja - apsolutno bilo šta. Jedino što nisam plaćala je što sam živela sa svojima i hranu. 

Sad kad sam dobila ovaj posao i kad znaju da zarađujem više su mi rekli da trebam da plaćam deo troškova. Na šta sam ja rekla da se svakako uskoro selim od njih. Daju mi vajb da će me i kad se odselim pitati za pozajmicu (koju ni ranije nikad nisu vraćali ali sad će verovatno biti veće sume). 

Da li ja sad ispadam loša osoba ako im ne dam? S obzirom da su me izdržavali maltene celo školovanje što se tiče stana i hrane s njima. Opet s druge strane nikad im ništa više od toga nisam tražila, sve ostalo sama plaćam od 17. godine. I da, jedan roditelj je nezaposlen a drugi radi za male pare (ne zato što nije našao bolje nego jer odustane od svakog posla posle par meseci)", napisala je ona. 

"Plati im deo računa, učestvuj u nekom trošku"

U komentarima, mnogi mladi su otvoreno priznali kako gledaju na praksu pružanja finansijske pomoći roditeljima. Najpre su se javili oni koji su otkrili da je najbolje da ne daje, ili ako se odluči da ipak pomogne, to bude mala suma novca. 

"Da budem iskrena, daj im nešto malo ali ni slučajno celu platu ili tako nešto, jer ti ipak treba neki novac da možeš da se odseliš i slično. Nema šta oni tebe da 'izdržavaju', oni su ti koji su odlučili da imaju dete, nisi ti tražila da se rodiš valjda? U svakom slučaju, ako im ništa ne fali što se tiče zdravlja, neka nađu posao/bolji posao i svi će biti srećni, nisi ti kriva što oni neće da rade ili koji god problem da već imaju", "Nemoj da im daješ pare. Plati im deo računa, učestvuj u nekom trošku. Uzmi na sebe deo nekih obaveza. Nisi dužna ništa, ali je dobro da se staraš o svojim roditeljima. Ali tako što ćeš im olakšati život, a ne tako što ćeš da im daješ novac. Jer, čini se, oni sa novcem ne znaju pa koliko god da im daš, biće im malo", pisali su oni. 

"Ma gledaj samo sebe, budi nezahvalna"

Međutim, neki su priznali da je ipak normalno pomagati roditeljima. 

"Ako zarađuješ, dok živiš kod njih elementarna je pristojnost da (makar) deliš troškove života sa njima. Roditelji jesu dužni da izdržavaju dete na redovnom školovanju do 26. godine, u skladu sa svojim mogućnostima, ali ako imaš platu, u mojim očima je red da doprinosiš kućnom budžetu. Nakon što se odseliš, osim ako roditelji nisu nesposobni za rad, nisi dužna da im daješ novac, možda ponekad nešto", "Ma tako je bre, gledaj samo sebe, budi nezahvalna, to što su ti pravili tri obroka dnevno svaki dan, što su ti menjali pelene, čuvali, kupali, vodili u vrtić/školu, plaćali ekskurzije, knjige, pribor, odeću, patike... nisi to tražio, što bi bio zahvalan za bilo šta", glasili su samo neki od komentara.