SPREMAMO LI SE TO ZA RAT ILI BRANIMO MIR?
OVO NIJE VIĐENO JOŠ OD PADA KOMUNISTIČKIH REŽIMA Zemlje istočne Evrope rekordno su povećale izdatke za odbranu SAMO OVE GODINE POTROŠENO 70 MILIJARDI NA NAORUŽAVANJE
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, 14 zemalja članica NATO-a povećalo je potrošnju na odbranu na nivo koji nije viđen od pada komunističkih režima, na 70 milijardi dolara samo ove godine, piše Blumberg, pozivajući se na izvore.
Značajan deo opreme se kupuje kako bi se zamenila sovjetska oprema poslata u Ukrajinu, a ove zemlje takođe pokušavaju da brzo izgrade svoj vojni potencijal, koji je većina njih decenijama zanemarivala, navodi se u komentaru američke agencije.
"Nakon što skoro ništa ne radite na ovom polju 20 godina, ovo je u suštini skok sa mašina prve ili druge generacije na mašine četvrte ili pete generacije. To je kao prelazak sa računara sa 386 procesorom na najsavremenija višejezgarna mrežna rešenja", rekao je načelnik Generalštaba Oružanih snaga Slovačke general Danijel Zmeko.
Istočno krilo NATO-a prvi put je najavilo povećanje vojnih izdataka kada je Rusija okupirala Krim 2014. godine, a 2021. godine, godinu dana pre ruske invazije na Ukrajinu, među najvećim ekonomijama na kontinentu, samo je Velika Britanija dostigla cilj Alijanse od dva odsto BDP-a.
Prema rečima šefa estonske Agencije za odbrambene nabavke Magnusa-Valdemara Sara, Estonija je potrošila više na odbranu u poslednjih 18 meseci nego u prethodnih 30 godina.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur istakao je da je problem hroničan nedostatak sredstava. Zemlja, koja deli zajedničku granicu sa Rusijom, izdvaja 3,4 odsto BDP-a.
"Problem je što nismo bili na dva odsto poslednjih 30 godina, bili smo na jedan odsto, a neke zemlje su čak i ispod praga od jedan odsto", rekao je on.
Vojna alijansa procenjuje da zemlje istočne Evrope ove godine čine pet od sedam najvećih odbrambenih izdataka NATO-a u procentima BDP-a.
Poljska je na prvom mestu, sa preko 4,12 odsto BDP-a. Manje od mesec dana nakon invazije na Ukrajinu, parlament je usvojio zakon koji je povećao budžet i stvorio poseban fond za finansiranje skupih kupovina.
Na drugom mestu je Estonija - 3,43 odsto, zatim SAD - 3,38 odsto, Letonija - 3,15 odsto, Grčka - 3,08 odsto, Litvanija - 2,85 odsto, Finska - 2,41 odsto, Danska - 2,37 odsto, Velika Britanija - 2,33 odsto i Rumunija - 2,25 odsto, navodi Blumberg.