СПРЕМАМО ЛИ СЕ ТО ЗА РАТ ИЛИ БРАНИМО МИР?
ОВО НИЈЕ ВИЂЕНО ЈОШ ОД ПАДА КОМУНИСТИЧКИХ РЕЖИМА Земље источне Европе рекордно су повећале издатке за одбрану САМО ОВЕ ГОДИНЕ ПОТРОШЕНО 70 МИЛИЈАРДИ НА НАОРУЖАВАЊЕ
Након руске инвазије на Украјину, 14 земаља чланица НАТО-а повећало је потрошњу на одбрану на ниво који није виђен од пада комунистичких режима, на 70 милијарди долара само ове године, пише Блумберг, позивајући се на изворе.
Значајан део опреме се купује како би се заменила совјетска опрема послата у Украјину, а ове земље такође покушавају да брзо изграде свој војни потенцијал, који је већина њих деценијама занемаривала, наводи се у коментару америчке агенције.
"Након што скоро ништа не радите на овом пољу 20 година, ово је у суштини скок са машина прве или друге генерације на машине четврте или пете генерације. То је као прелазак са рачунара са 386 процесором на најсавременија вишејезгарна мрежна решења", рекао је начелник Генералштаба Оружаних снага Словачке генерал Данијел Змеко.
Источно крило НАТО-а први пут је најавило повећање војних издатака када је Русија окупирала Крим 2014. године, а 2021. године, годину дана пре руске инвазије на Украјину, међу највећим економијама на континенту, само је Велика Британија достигла циљ Алијансе од два одсто БДП-а.
Према речима шефа естонске Агенције за одбрамбене набавке Магнуса-Валдемара Сара, Естонија је потрошила више на одбрану у последњих 18 месеци него у претходних 30 година.
Естонски министар одбране Хано Певкур истакао је да је проблем хроничан недостатак средстава. Земља, која дели заједничку границу са Русијом, издваја 3,4 одсто БДП-а.
"Проблем је што нисмо били на два одсто последњих 30 година, били смо на један одсто, а неке земље су чак и испод прага од један одсто", рекао је он.
Војна алијанса процењује да земље источне Европе ове године чине пет од седам највећих одбрамбених издатака НАТО-а у процентима БДП-а.
Пољска је на првом месту, са преко 4,12 одсто БДП-а. Мање од месец дана након инвазије на Украјину, парламент је усвојио закон који је повећао буџет и створио посебан фонд за финансирање скупих куповина.
На другом месту је Естонија - 3,43 одсто, затим САД - 3,38 одсто, Летонија - 3,15 одсто, Грчка - 3,08 одсто, Литванија - 2,85 одсто, Финска - 2,41 одсто, Данска - 2,37 одсто, Велика Британија - 2,33 одсто и Румунија - 2,25 одсто, наводи Блумберг.