OGLASIO SE BATUT Potvrđen prvi slučaj gripa, a evo i gde- Pacijent hospitalizovan

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” obavešten je od Nacionalne referentne laboratorije za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” o prvom potvrđenom slučaju infekcije virusom gripa tipa AH1(pdm09) u sezoni nadzora 2024/2025. u Republici Srbiji, na teritoriji Šumadijskog okruga, saopštio je "Batut".

- U biološkom materijalu (brisu ždrela i nosa), koji je u svrhu potvrde dijagnostike i obolevanja od gripa dostavljen od strane Instituta za javno zdravlje Kragujevac Nacionalnoj referentnoj laboratoriji, molekularnom tehnikom (Real–time PCR) potvrđeno je prisustvo virusa gripa tipa AH1(pdm09). Virus gripa je potvrđen kod pacijentkinje starosti 39 godina, hospitalizovane u Univerzitetskom kliničkom centru Kragujevac. Pacijentkinja pored respiratornih simptoma ima i osnovno neurološko oboljenje. Epidemiološki nadzor nad gripom u sezoni 2024/2025. započeo je od 40. izveštajne nedelje (30. septembra–6. oktobra 2024. godine), nedeljnim praćenjem i izveštavanjem u skladu sa definicijama slučaja, iz nadzornih jedinica na teritoriji nadležnosti, i trajaće tokom sezone 2024/2025 - navodi se u saopštenju i dodaje:

- U posmatranom periodu kontinuirano se sprovodi monitoring epidemioloških, kliničkih i virusoloških karakteristika oboljenja i prati uticaj na zdravstveni sistem i opštu populaciju. Na osnovu kvantitativnih pokazatelja intenzitet kliničke aktivnosti virusa gripa u Srbiji je nizak. U poređenju sa prethodnom nedeljom registruje se neznatno povećanje oboljenja sličnih gripu na teritoriji Republike Srbije (oko 3%), a kada poredimo sa istim periodom prošle godine broj obolelih je viši za približno 9%.

Mere prevencije

- Vakcina protiv gripa je najsigurniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa. Vakcinacija protiv gripa se sprovodi u cilju redukovanja obolevanja i umiranja, kao i redukovanja prenošenja virusa gripa u porodici, kolektivu i populaciji. Vreme neophodno za sticanje imuniteta je 2–3 nedelje nakon davanja vakcine, a trajanje postvakcinalnog imuniteta varira i iznosi 6–12 meseci, pa iz toga proizilazi potreba vakcinacije svake godine, kao i zbog varijabilnosti sojeva virusa gripa koji mogu da se menjaju svake godine/sezone. Imajući u vidu različitu efikasnost vakcine u odnosu na uzrasne kategorije kod kojih se aplikuje, potrebno je napomenuti da se kod vakcinisanih u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika, kao i da se redukuju moguće teže komplikacije u slučaju obolevanja kod osoba koje su u riziku.

U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, sprovodi se obavezna imunizacija lica u posebnom riziku vakcinacija se sprovodi kod:

1. trudnica;
2. lica starijih od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– lica sa malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili
anatomskom asplenijom i dr.),
– izvršenim presađivanjem tkiva i organa/pripreme za presađivanje,
– i drugo;
3. lica starijih od 65 godina;
4. članova porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je
kontraindikovano davanje vakcine.
Prema epidemiološkim indikacijama vakcinacija se sprovodi:
– kod lica smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima;
– kod dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i
kod lica zaposlenih u tim ustanovama.
Pored navedenih, obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.

Pored vakcinacije, postoje i opšte preventivne mere koje pomažu u sprečavanju širenja virusa gripa, kao što su:

1. Pokrivanje nosa i usta maramicom tokom kašljanja i kijanja, nakon čega se upotrebljena maramica adekvatno odlaže.
2. Redovno pranje ruku vodom i sapunom, posebno nakon kašljanja i kijanja. Ukoliko voda nije dostupna, za dezinfekciju ruku se može upotrebiti sredstvo na bazi alkohola.
3. Izbegavanje dodirivanja očiju, nosa i usta.
4. Izbegavanje kontakata sa bolesnim osobama.

5. U slučaju obolevanja potrebno je ostati kod kuće i ne ostvarivati kontakte sa drugim ljudima.

kurir.rs/dnevnik.rs