NAŠI PRECI ZA BADNJE VEČE ZVALI ZLO, KAO SPECIJALNOG GOSTA... Ovi običaji iz srpskog kraja i danas ulivaju jezu

U davna vremena, kako se i danas sećaju najstariji stanovnici Pirota, Badnji dan je započinjao posetom groblju, dok je uveče na Badnje veče pozivan specijalan gost – zlo.

Pozivanje zla imalo je svrhu da se s njim postigne mir. Pre večere, ukućani su sedeli na slami u krugu „da žito ne polegne“. Ovi običaji su se dugo održavali u Pirotu i okolnim mestima, a o njima svedoči 87-godišnji Dragoljub Zlatković, koji već preko 60 godina beleži narodne običaje i tradiciju pirotskog kraja.

Pre Prvog svetskog rata, Božić je bio najvažniji praznik u Srbiji i slavio se 25. decembra, jer su država i crkva koristile isti, julijanski kalendar. Nova godina se tada nije obeležavala, dok se u Pirotu kraj godine proslavljao 2. januara, a Božić nekoliko dana kasnije.

Ignjatovdan je označavao početak osećaja da se godina završava. Tada su ljudi verovali da prvi posetilac kuće donosi sreću. Deca i odrasli su dolazili u posetu, a glavni običaji vezani za Božić obavljali su se na Badnji dan.

Domaćin je išao u šumu da donese badnjak, koji bi se postavljao pored vrata ili u drvljanik. Na sam Badnji dan, domaćin bi rano ujutru unosio badnjak u kuću, blagosiljao ukućane i govorio: „Koliko iskre, toliko sreće.“ Žene su u to vreme mesile hlebove „kravaje“ za večeru. Oni koji su izgubili bližnje nosili su na groblje po malo hrane namenjene božićnoj večeri.

Nakon posete groblju, pripremala se večera. Slama i badnjak unosili su se u kuću, gde su ukućani sedeli nogama u istom pravcu „da žito ne polegne“. Pre večere, izlazilo se napolje da se pozove zlo – mitološko biće poznato kao džerman ili german – sa molbom da ne pravi štetu na letini. Negde su pozivane zvezde, nebo i mesec, a u nekim krajevima i životinje poput medveda, vukova i vrana.

Večera je počinjala deljenjem hleba „kravaja“, u kojem su se nalazili simbolični predmeti za sreću, poput slame ili zrna žita. Svi ukućani, uključujući sluge i goste, ravnopravno su sedeli za trpezom. Nakon večere, sudovi se nisu sklanjali jer se verovalo da mrtvi dolaze da večeraju.

Muškarci su pravili krstiće od badnjaka i kačili ih na kuću, štalu i njive. Iako Božić sadrži mnogo paganskih običaja, ostao je najvažniji praznik u tradiciji ovog kraja, dok je Uskrs na drugom mestu.

Mnogi od ovih običaja održavali su se do sedamdesetih godina 20. veka, nakon čega su počeli da se gube. Dragoljub Zlatković ih je sačuvao od zaborava i uskoro će ih objaviti u knjizi.

(Večernje novosti)