KAO BEBA, PREŽIVEO ZAHVALJUJUĆI DR MIJUŠKOVIĆU, KOJI MU JE PRENEO IMUNITET NA VARIOLU „On mi je drugi otac”, kaže Bojović

Kako je tek ugledao svet, bio je nevakcinisan i time pogodan za ovu bolest. Danas, svoj život duguje doktoru Mijuškoviću, koji mu je dao sopstveni imunitet.

Kada je tih dana iz Beograda, sa Vojnomedicinske akademije, došao u čačansku bolnicu, tada potpukovnik dr Puniša Mijušković pokušavao je s kolegama da nađe neki lek, da ga spasu, međutim, ništa nije bilo delotvorno, te se doktor odlučio za transfuziju krvi. 

„Pošto je celo telo bilo pod osipom, nisu mogli da mi nađu venu, pa je on to učinio direktno iz svoje vene u moju petu. Odradio je transfuziju krvi i posle, kažu, nekoliko dana već se videla reakcija. Ospe su počele da otpadaju i faktički to je bilo izlečenje”, kazao je Zoran za agenciju RINA. 

Na taj način je, objašnjava, dobio i doktorov imunitet na variolu. 

„Tako da mi, pored mojih bioloških roditelja, on dođe kao neki drugi otac”, napominje Bojović.

Humanost doktora Mijuškovića Zorana prati čitav život. Iz njegovog gesta izvukao je veliku pouku.

„Shvatio sam veliku humanost dr Mijuškovića, koji mi je spasao život, tako da sam i ja počeo dobrovoljno da dajem krv. Možda sam i ja nekom spasao život mojom krvlju, ne znam sad, to je već pitanje za dalje. Shvatio sam koliko je život vredan i koliko treba pomoći nekome kada su teški momenti”, zaključio je Zoran.

Zoranova majka Biljana tih dana prošla je pakao, strahujući za život svog deteta, u epidemiji opakog i potpuno stranog predatora. 

„Zoran je ležao u krevecu, samo vidiš da je živ, niti pomera ručice, niti nožice, ne vidiš da kao dete od osam meseci skače po krevecu. Nakon što mu je dao krv, doktor mi je rekao uveče: 'Mlada, trudi se, nemoj da zaspiš, napajaj ga što više'. Imali smo tu sokove, cedili su nam prirodne, od pomorandže i voća raznog”, kazala je Zoranova majka. 

Pred zoru je zaspala, a kad se probudila, Zoran se okrenuo u krevecu. 

„Ja sam se uplašila, pa zovnula doktora. Doktor dotrči, kaže 'dobro je, sad je sve u redu'”, priseća se ona.

Najveća radost za Zoranovog oca Petra bilo je saznanje da mu se sin oporavlja.

 „Samo je uleteo jedan čovek: 'Bojoviću, sin vam je preteko, živ i zdrav ima da bude'. Ja sam se preturio kad sam to čuo”, rekao je Zoranov otac Petar.

Pre tačno pedeset tri godine, od variole vere nije oboleo samo osmomesečni Zoran Bojović, već i mnogi Čačani. Milka Đurašić, 23-godišnja medicinska sestra, kao i mnoge njene kolege, borila se da spase svaki ljudski život. U znak zahalnosti što je na poslu ostavila svoj život i najlepše godine, Čačani su joj podigli spomenik.