KAKO U ŠKOLAMA NADOKNADITI IZGUBLJENO Opcije su povećanje broja časova u danu, nastavne subote, produžetak godine ili sažimanje gradiva
Kako je najavljeno, danas bi Mitrovačka gimnazija trebalo da počne sa redovnom nastavom, a časovi će, po rečima rukovodstva ove srednjoškolske ustanove, trajati po 30 minuta. Podsećamo, nakon upozorenja prosvetne inspekcije da će im se plate obračunavati u onom procentu u kom su radili, profesori se sve više vraćaju na nastavu.
Škole u kojima nastave nije bilo od početka drugog polugodišta pripremile su plan nadoknade časova, ali je još neizvesno kada će on početi da se realizuje. Zaključno sa ovom nedeljom učenici su, u pojedinim školama, izgubili 20 radnih dana. U opticaju su do sada bila tri modela nadoknade –skraćenje časova na 30 minuta uz povećanje broja časova u danu, nastavne subote ili produžetak školske godine, ali se sada pojavio i četvrti, najmanje popularan – sažimanje gradiva.
Sve se češće pominje i pomeranje probe završnog ispita koji je planiran za 21. i 22. mart, za nedelju ili dve. Odnosno da bude održan u aprilu. U Ministarstvu prosvete kažu da pažljivo prate situaciju, da analiziraju sve aspekte i da će odluku o eventualnom pomeranju probe male mature doneti u narednom periodu.
„Ministarstvo prosvete, kao i veliki broj direktora, nastavnika i roditelja pažljivo prati situaciju u školama. Analiziraju se svi aspekti kako bi se donela najbolja rešenja u interesu učenika. Odluke će biti donete u narednom periodu, uzimajući u obzir zakonske okvire i potrebe svih učesnika procesa obrazovanja”, kažu u ministarstvu.
Modeli nadoknade
Kod učenika osnovnih škola moguć je intenzivniji rad, koji bi podrazumevao da se časovi skrate na 30 minuta i da deca umesto šest ili sedam časova dnevno imaju osam ili devet. Taj vid nadoknade časova može se kombinovati sa radnim subotama. U srednjim školama, posebno gimnazijama, taj oblik nadoknade je teško izvodljiv, jer su đaci već preopterećeni. Tu može da se primeni drugi model, neki vid sažimanja programa i da se na jednom času obrađuje nova lekcija, ali i utvrđuje gradivo. U opciji je i da se produži školska godina za nedelju dana.
Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije kaže da je najteža situacija u Moravičkom okrugu i u Beogradu, gde deo škola uopšte nije imao nastavu u drugom polugodištu.
„Zaključno sa ovom nedeljom to je 20 radnih dana. To može da se nadoknadi, ali pod hitno. Još jedna nedelja da se doda i ja ne znam kako će se nadoknaditi. Ako produže školsku godinu, pomera se završni ispit za osmake, neće biti kako je planirano 16, 17. i 18. juna, već može da bude 23, 24. i 25. juna. Onda se ulazi u jul sa objavljivanjem liste želja, upisom u srednje škole”, rekla je ona, dodajući da je slično i sa upisom maturanata gimnazija i srednjih stručnih škola na fakultete. Smatra da je pravi trenutak da država odreaguje i preuzme odgovornost.
Napominje da će dešavanjima u školama u Srbiji najviše biti pogođeni đaci koji su planirali da školovanje nastave u inostranstvu, jer škole i fakulteti u Britaniji, Italiji ili Nemačkoj neće čekati nadoknadu časova u Srbiji. Ima i onih koji izlaz iz ove situacije vide na potpuno drugačiji način. Više od 2.000 roditelja iz Novog Sada podnelo je zahtev za hitno zaustavljanje školske godine u svim školama na teritoriji Južnobačkog okruga, prenosi portal Bebac.
Kao glavne razloge naveli su narušenu jednakost među učenicima, nebezbednost u školama i psihološku, pedagošku i didaktičku nedoslednost u izvođenju nastave. Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije smatra da bi završetak školske godine u martu bio možda „najpravednije rešenje onog što se dešavalo u prethodnih nekoliko meseci u sistemu obrazovanja”.
