DANAS JE VELIKI PRAZNIK Pravoslavni vernici slave Bogojavljenje - BOG SE JAVI!
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik Bogojavljenje, spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu i objavljivanje Bogočoveka.
Posle krštenja, prema predanju, sveti Jovan je video kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, silazi na Isusa.
Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju.
Takođe, prvi put ostvareno je Sveto Trojstvo - u Božjem glasu sa neba koji reče: "Ovo je Sin moj", krštenju Sina Božijeg u reci i Svetom duhu koji je u obliku goluba sleteo na Hrista.
Bogojavljenje je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika.
Po verskom učenju, u prvoj godini svog javnog delovanja, Isus Hristos je otišao kod Jovana Krstitelja da ga ovaj krsti.
Na Bogojavljenje vrše se dva osvećenja: uoči praznika u crkvi i na dan praznika na reci ili u drugoj tekućoj vodi.
Veruje se da je ta voda lekovita. Smatra se lekovitom i zaštitom od nečistih sila i čuva se u kućama.
Vernici se na Bogojavljenje pozdravljaju rečima "Hristos se javi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".
U Srbiji je obnovljen stari običaj da se u reku ili jezero baci krst, a mladići se takmiče ko će doplivati prvi i uhvatiti ga.
Hrišćanstvo uči da se bogojavljenska vodica nikada ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.
Bez obzira na to u koji dan padne, na Bogojavljenje se nikada ne posti.
Takozvani nekršteni dani, započeti na Božić, završavaju se Bogojavljenjem.
Narodni običaji
Narod Bogojavljenje zove i Vodice ili Vodokršće. Na ovaj praznik će, prema verovanju, svakom verniku biti uslišene sve želje. U crkvenom kalendaru, ovaj dan je označen crvenim slovom.
Kada su u pitanju narodni običaji, veruje se da u poslednjim trenucima Krstovdana treba da se zamisli želja, pa da se u ponoć pogleda u nebo i poželi da se ta želja ostvari. Veruje se da u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste, odnosno ukrštaju vetrovi koji duvaju zimi sa onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi, od Boga može da zatraži ispunjenje jedne želje.
Osim zamišljanja želje, koju morate da zamislite jasno, postoji i jedan običaj koji se odnosi na devojke.
Vladalo je verovanje da će devojke na bogojavljensku noć, u noći između 18. i 19. januara, na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Osim ogledala koje su stavljale pod jastuk stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne, jer u tom slučaju sledi sedam godina nesreće.
U pojedinim krajevima devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona donosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog "suđenog".
Pomenućemo i običaj koji se ranije praktikovao: u nekim krajevima devojke bi odlazile do netaknutog izvora vode, bacale bi u njega nekoliko zrna pšenice ili neke druge žitarice i govorile: "Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive". Zahvatale bi zatim i nosile je ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode preko sekire, jer se veruje da će se na taj način sprečiti svađe u kući.
Običaj je i da starije žene na Bogojavljenje vode računa o vremenskim prilikama i tako predskazuju kakva će godina biti. Ako tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna, dok je vedro vreme predznak sušne godine.
Ne treba zaboraviti ni običaj koji kaže da se na Bogojavljenje izlazi na neku vetrometinu sa malo pepela u ruci. Pepeo se pušta da bi se odredilo koji se vetra zakrstio, odnosno, koji vetar je bio pobednik na Krstovdan. Godina će biti sušna ako duva istočni vetar, zapadni vetar znak je rodne godine, dok južni vetar predskazuje kišnu i bolešljivu godinu.