ДАНАС ЈЕ ВЕЛИКИ ПРАЗНИК Православни верници славе Богојављење - БОГ СЕ ЈАВИ!
Српска православна црква данас прославља празник Богојављење, спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану и објављивање Богочовека.
После крштења, према предању, свети Јован је видео како се небо отвара и Дух свети, као голуб, силази на Исуса.
Тај тренутак представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију.
Такође, први пут остварено је Свето Тројство - у Божјем гласу са неба који рече: "Ово је Син мој", крштењу Сина Божијег у реци и Светом духу који је у облику голуба слетео на Христа.
Богојављење је један од 15 највећих хришћанских празника.
По верском учењу, у првој години свог јавног деловања, Исус Христос је отишао код Јована Крститеља да га овај крсти.
На Богојављење врше се два освећења: уочи празника у цркви и на дан празника на реци или у другој текућој води.
Верује се да је та вода лековита. Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама.
Верници се на Богојављење поздрављају речима "Христос се јави", а отпоздрављају са "Ваистину се јави".
У Србији је обновљен стари обичај да се у реку или језеро баци крст, а младићи се такмиче ко ће допливати први и ухватити га.
Хришћанство учи да се богојављенска водица никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.
Без обзира на то у који дан падне, на Богојављење се никада не пости.
Такозвани некрштени дани, започети на Божић, завршавају се Богојављењем.
Народни обичаји
Народ Богојављење зове и Водице или Водокршће. На овај празник ће, према веровању, сваком вернику бити услишене све жеље. У црквеном календару, овај дан је означен црвеним словом.
Када су у питању народни обичаји, верује се да у последњим тренуцима Крстовдана треба да се замисли жеља, па да се у поноћ погледа у небо и пожели да се та жеља оствари. Верује се да у глуво доба, уочи Богојављења, на трен отвара небо, да се крсте, односно укрштају ветрови који дувају зими са онима што дувају лети и да сва вода постаје света. Ко се тада затекне на отвореном и то види, од Бога може да затражи испуњење једне жеље.
Осим замишљања жеље, коју морате да замислите јасно, постоји и један обичај који се односи на девојке.
Владало је веровање да ће девојке на богојављенску ноћ, у ноћи између 18. и 19. јануара, на небу угледати лик онога за кога ће се удати. У неким крајевима девојке су користиле огледало да би угледале лик суђеног. Осим огледала које су стављале под јастук стављале су се свеће, а морало се водити рачуна да се огледало случајно не прегреје и не пукне, јер у том случају следи седам година несреће.
У појединим крајевима девојке месе по четири лоптице од теста. У три ставе папирић са именима својих симпатија, а један оставе празан. Затим се те лоптице убаце у кључалу воду и која прва избије на површину, она доноси папирић са именом љубави те девојке. Уколико је испливала празна лоптица, значи да девојка још није упознала свог "суђеног".
Поменућемо и обичај који се раније практиковао: у неким крајевима девојке би одлазиле до нетакнутог извора воде, бацале би у њега неколико зрна пшенице или неке друге житарице и говориле: "Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве". Захватале би затим и носиле је укућанима. Понегде се још сачувао обичај да укућани попију мало те воде преко секире, јер се верује да ће се на тај начин спречити свађе у кући.
Обичај је и да старије жене на Богојављење воде рачуна о временским приликама и тако предсказују каква ће година бити. Ако тог дана буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна, док је ведро време предзнак сушне године.
Не треба заборавити ни обичај који каже да се на Богојављење излази на неку ветрометину са мало пепела у руци. Пепео се пушта да би се одредило који се ветра закрстио, односно, који ветар је био победник на Крстовдан. Година ће бити сушна ако дува источни ветар, западни ветар знак је родне године, док јужни ветар предсказује кишну и болешљиву годину.