AKO DETE PRAVI OVE POKRETE, POTRAŽITE POMOĆ PSIHOLOGA Ovi znaci mogu da ukažu NA AUTIZAM
Autizam je neurorazvojni poremećaj i predstavlja razliku u načinu funkcionisanja mozga vašeg deteta, što utiče na njihov način povezivanja sa okolnim svetom. Ova razlika je urođena i nije povezana sa vašim načinom roditeljstva, ishranom, vakcinama niti bilo čim što je vaše dete doživelo nakon rođenja.
Rani znaci autizma uključuju ograničen kontakt očima i neverbalnu komunikaciju, kao i ponavljajuće pokrete ili govor.
Bihevioralne terapije i druga podrška mogu pomoći deci (i odraslima) sa autizmom da se nose sa izazovima, piše Cleveland Clinic.
Šta je „stiming“?
Psihološkinja Kim Sejdž podelila je na svom TikTok profilu razne vrste „stiminga“ – skupa samostimulativnih radnji koje obično podrazumevaju repetitivne pokrete ili zvuke, a koje osobe sa autizmom mogu izvoditi.
NHS (Nacionalna zdravstvena služba Ujedinjenog Kraljevstva) navodi da je „stiming“ vrsta ponavljajućeg ponašanja. Uobičajeni oblici takvog ponašanja uključuju: ljuljanje, skakanje, okretanje, udaranje glavom.
- Skoro svi ljudi to rade, ali to ne znači da ste autistični. Međutim, kod osoba s autizmom, samostimulativne radnje mogu biti vrlo umirujuće i prilično uobičajene - objasnila je dr Sejdž.
Osam uobičajenih oblika „stiminga“su igranje kosom, igranje nakitom, okretanje ćebeta, tapkanje nogama, specifično mahanje rukama (kao da se raduje ili je uzbuđeno), grickanje noktiju/čišćenje kože, pravljenje zvukova (ne brbljanje, to je način na koji se dete priprema za govor imitacijom, već ritmično pravljenje zvukova bez smisla), ponavljanje plesova, pesama, stihova, popularnih zvukova.
Kada „stiming“ predstavlja opasnost?
Cleveland Clinic navodi da, iako „stiming“ može izgledati neobično drugima, obično je bezopasan i predstavlja drugačiji način obrade informacija. Ne bi trebalo da pokušavate da ga zaustavite ako ne izaziva štetu vama ili vašem detetu. U većini slučajeva intervencija nije potrebna.
- Ponekad ljudi koji se upuštaju u izuzetno visoke stope 'stiminga' imaju problema sa pažnjom ili koncentracijom na bilo šta drugo. To takođe može uzrokovati da postanu nesvesni opasnih situacija oko sebe (npr. prometna ulica ili teška mehanizacija) ili da se povrede (poput udaranja glavom) - objasnila je analitičarka ponašanja Laura Houk.
Ako ste roditelj deteta koje izvodi „stiming“, Houk predlaže:
- Preporučujemo korišćenje opšteg skupa pitanja kako biste procenili da li je intervencija potrebna. Zapitajte se: Da li je ovo ponašanje štetno za njih? Da li ovo ponašanje pogađa druge oko njih? Izlaže li ih ovo ponašanje opasnosti? Da li ovo ponašanje utiče na njihovu sposobnost učenja? Da li ovo ponašanje ometa ili utiče na sposobnosti drugih ljudi?
Ne zaboravite: autizam je spektar, može imati različite nijanse i težinu, i većina ljudi s autizmom ima normalan društveni život i postignuća. Ipak, ako sumnjate u razvojnu disfaziju vašeg deteta, obratite se psihologu. Oni imaju alate kojima mogu da utvrde da li vaše dete ima autizam ili se prosto razvija nekim svojim ritmom.
I. R.
