Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

UNHCR:Kako odgovoriti na izbegličku krizu u Grčkoj

27.03.2017. 16:52 11:39
Piše:

"UNHCR je u potpunosti angažovan na nalaženju trajnih rešenja u Grčkoj zajedno sa nadležnim organima i EU. Duboko se nadam da će naredni meseci utrti put daljem poboljšanju situacije” rekao je visoki komesar UNHCR Filipo Grandi.

Grandi smatra da se situacijom u Grčkoj može upravljati, ali da je potreban prelazak sa postojećeg, vanrednog odgovora na održivi sistem, u kome tražioci azila i izbeglice imaju pristup adekvatnoj brizi, podršci i potrebnim rešenjima.

"Ali da bismo to ostvarili, neophodna je čvsta opredeljenost svih strana”, naveo je on, dodajući da je prioritet popravljanje uslova prihvata.

Kako je dogovoreno sa vladom Grčke, to bi zahtevalo povećanje smeštajnih kapaciteta u gradskim sredinama poput dodatnih stanova, renoviranje nekih izbegličkih centara kojima upravlja država i brzo zatvaranje svih neuslovnih centara, saopštio je UNHCR.

Poboljšanje uslova prihvata takođe će doprineti prevenciji i borbi protiv seksualno i rodno zasnovanog nasilja, kome su na ovim lokacijama izloženi mnogi ugroženi tražioci azila, uključujući žene i decu.

UNHCR je spreman da proširi svoj program smeštaja, posebno u saradnji sa opštinama. Od ovog programa, koji je doprineo vraćanju njihovih života u normalu i koji utire put socijalnoj integraciji onih izbeglica koje će ostati u Grčkoj, do sada je imalo koristi više od 27.000 tražilaca azila.

Agencija UN apeluje da se više pažnje posveti specifičnim potrebama dece bez pratnje i dece odvojene od roditelja ili staratelja izvan zemlje porekla. Tek dve trećine od 2.100 dece bez pratnje i dece odvojene od roditelja ili staratelja izvan zemlje porekla koja su formalno registrovana u Grčkoj smešteno je u skloništa ili objekte prilagođene njihovim potrebama.

UNHCR se takođe nada što skorašnjem usvajanju i implementaciji nacrta zakona o starateljstvu. Registracija i procesuiranje zahteva za azil od ključnog je značaja, kako na ostrvima tako i na kopnu. UNHCR naročito preporučuje Službi za azil Grčke da, u saradnji sa Evropskom kancelarijom za azil (EASO), u razumnom vremenskom roku izradi plan potrebnih kapaciteta za registraciju i procesuiranje zahteva za azil na ostrvima i na kopnu.

Više pažnje potrebno je posvetiti dužini i kvalitetu azilnih procedura i uslova za prijem na ostrvima, rekao je Grandi.

„Time će se omogućiti brži i brojniji transferi na kopno i sprečiti preopretećivanje kapaciteta u centrima na ostrvima i njihovo propadanje čiji smo svedoci proteklih meseci” dodao je on, primećujući da je UNHCR podržao oko 7.000 od više od 10.000 transfera od juna 2016. godine. „Da bude jasno: Grčka sama ne može da reši situaciju na ostrvima. UNHCR će nastaviti da pomaže ali će od ključnog značaja biti i snažna podrška zemalja članica EU” rekao je Grandi.

UNHCR je takođe insistirao na potrebi za dostojanstvenim povratkom ljudi za koje se ustanovi da nisu u potrebi za međunarodnom zaštitom u njihove zemlje porekla. Ovo je ključni element svakog efikasnog azilnog sistema i veoma je važno za njegov kredibilitet.

„Ubrzavanje tempa i povećanje broja ljudi premeštenih iz Grčke u druge evropske zemlje ili spojenih sa članovima porodica takođe je ključno za ostvarivanje napretka. Potrebno je više solidarnosti i podele odgovornosti u Evropi” rekao je Visoki komesar.

Prema podacima od 20. marta, samo 10.000 tražilaca azila je otišlo iz Grčke u druge evropske zemlje.

UNHCR apeluje za više mogućnosti za integraciju izbeglica. „Kucnuo je čas da se investira u osamostaljivanje tražilaca azila i lokalnu integraciju izbeglica u Grčkoj, da bi dali veći doprinos zajednici koja ih je primila” rekao je Grandi.

Intenzivnije korišćenje novčane pomoći, pri čemu porodice koje ispunjavaju uslove za to dobijaju debitnu karticu sa fiksnom količinom novca svakog meseca za pokrivanje osnovnih potreba poput dodatnih količina hrane ili odeće, biće koristan instrument u tom smislu, naglasio je.

Veći broj izbegličke dece trebalo bi da ima mogućnost da ide u školu, a sve izbeglice bi trebalo da imaju bolji pristup uslugama socijalne zaštite, kursevima jezika i kulturne orijentacije, stručnim obukama i programima zapošljavanja.

(Tanjug)

 

Piše:
Pošaljite komentar