U nedelju drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj
PARIZ: U Francuskoj se u nedelju održava drugi krug predsedničkih izbora u kojem će se nadmetati aktuelni predsednik i lider Republike u pokretu Emanuel Makron i kandidatkinja desnice Marin Le Pen.
I dok Makron verovatno ima najveće šanse za reizbor u odnosu na svoje prethodnike, Le Penova se bori za svoju političku budućnost, jer bi poraz u trećem pohodu na Jelisejsku palatu izazvao promene na čelu njene partije Nacionalno okupljanje.
Poslednje ankete javnog mnjenja, prognoziraju da će Makron pobediti sa 57 odsto osvojenih glasova u odnosu na Le Pen koja bi mogla da dobije desetak procentnih poena manje. Margina pobede ipak bila bi manja nego na izborima 2017. godine, ocenjuje Politiko.
O novom predsedniku odlučivaće skoro 49 miliona birača, a procenjuje se da bi izlaznost mogla da bude 72 odsto.
Sam Makron koji je osvojio veću podršku od svoje rivalke u prvom krugu rekao je u međuvremenu da ništa ne uzima zdravo za gotovo i da traži širu podršku.
Oni su četiri dana pre drugog kruga predsedničkih izbora suočili mišljenja u TV debati, u kojoj su pokušali da ubede građane ko je u boljoj poziciji da poboljša kupovnu moć Francuza i da uspešno vodi spoljnu politiku zemlje.
Sam Makron ocenio je da izbori predstavljaju referendum o Evropi s obzirom da dva kandidata predlažu dve veoma različite budućnosti Francuske - kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici.
Kada je životni standard pitanje broj jedan na izborima, Marin Le Pen je sve karte u kampanji stavila na tu temu i obećala smanjenje troškova života.
Njen drugi veliki plan je da socijalno stanovanje, radna mesta i socijalna pitanja postanu „nacionalni prioritet" za francuske državljane i da se bori protiv islamizma, navodi BBC.
Centristički predsednik Makron pokušava da okupi birače pod sloganom "Svi mi" i posle pet godina vladavine sada nudi „potpunu obnovu", jer nastoji da privuče birače kako sa levice, tako i sa desnice.
I Makron i Le Pen koji su u prvom krugu osvojili najviše glasova od ukupno 12 kandidata, nadaju se poverenju birača koji su podržali lidera krajnje levice Žan-Lika Melanšona u prvom krugu, a od kojih bi mnogi mogli da budu uzdržani ili da ostave svoje glasačke listiće prazne.
Makron je dobio i podršku lidera Nemačke, Španije i Portugala Olafa Šolca, Pedra Sančeza i Antonija Košte koji su zajedničkom tekstu u više evropskih medija pozvali birače na jedinstvo kako bi se održali prosperitet i blagostanje u Evropi, preneo je AP.
Kao i u prvom krugu biračka mesta će u nedelju biti otvorena u 8.00 časova ujutru, a zatvorena u 19.00 časova u većini mesta, dok će biračka mesta u velikim gradovima imati mogućnost da ostanu otvorena do 20.00 časova, preneo je dnevnik "Lokal". U francuskim prekomorskim teritorijama glasanje počinje u subotu da bi glasovi mogli da budu prebrojani na vreme, a i Francuzi koji žive u inostranstvu će moći da glasaju na određenim biračkim mestima širom sveta. Na osnovu uzoraka posebno odabranih biračkih mesta, već u 20.00 časova biće poznat preliminarni rezultat, kao i u prvom krugu.
Ako je rezultat izuzetno tesan, postoji opcija da se ne objavljuju rani rezultati i sačekaju potpuni.
Brojanje se nastavlja tokom noći, a Ministarstvo unutrašnjih poslova objavljuje konačne rezultate u ponedeljak ujutru, koji se obično razlikuju samo jedan do dva odsto od preliminarnih rezultata. Dakle, nešto posle 20.00 časova na dan izbora, trebalo bi da bude poznato ko će biti sledeći predsednik Francuske.
Ako Makron pobedi, on će biti prvi francuski predsednik koji je osvojio drugi mandat zarednom na izborima u poslednjih 20 godina, otkako je Žak Širak pobedio oca Marin Le Pen Žan-Marija i osvojio drugi predsednički mandat 2002. godine.
Njegov tim je rezervisao Marsova polja, odmah podno Ajfelove kule, za nedelju uveče, tako da ako pobedi, ovde će održati svoj pobednički govor.
Kao aktuelni predsednik, on ostaje u Jelisejskoj palati i nastavlja da vlada, nema prelaznog roka, iako će morati da se održi inauguracija do 14. maja, kada se Makronov aktuelni mandat završava. Ukoliko bi pobedila Le Pen, došlo bi do primopredaje vlasti koja se mora desiti pre 14. maja i u tom slučaju bi ona ušla u istoriju kao prva žena predsednica Francuske. Makron bi morao da se iseli iz Jelisejske palate, koji je dom kao i kancelarija francuskih predsednika.