U Holandiji većina škola ne radi zbog štrajka prosvetara

U celoj zemlji su organizovane različite manifestacije, između ostalog u Amsterdamu na trgu Dam i u Hagu ispred zgrade parlamenta gde vlada danas raspravlja o budžetu za obrazovanje. U Roterdamu se održava protestni marš.



Štrajk se održava uprokos tome što je vlada premijera Marka Rutea prošle nedelje postigla sporazum sa sindikatima i školama da investira dodatnih 460 miliona evra u obrazovanje, kako bi se izborila sa nedostatkom nastavnog osoblja, poboljšala uslove rada i povećala plate. Iako se činilo tada da će štrajk biti otkazan, prosvetni radnici su odlukom da ipak štrajkuju jasno stavili vladi do znanja da jednokratna finansijska mera nije dovoljna za rešenje strukturnih problema u obrazovanju.



Za jutarnji dnevnik televizije NOS predstavnik Udruženja "Prosvetari u akciji" Peter Althauzen izjavio je de je jednokratna vladina finansijska mera tek pokušaj da se prosvetari "umire", a nikako ne predstavlja rešenje problema na koji se štrajkom ukazuje: "Ako je vlada odobrila ovaj hitan paket mera, jasno je da je neophodno i dugoročno rešenje".



Prema proračunima udruženja prosvetnih radnika, godišnje je potrebno izdvojiti 423,5 miliona evra, od čega više od 421 miliona evra za obrazovanje u osnovnim školama, kako bi se smanjio jaz u platama između nastavnika u osnovnim i srednjim školama.



Kao aluziju na štrajk poljoprivrednika u oktobru, prosvetari su danas u Hagu stotinama igračaka traktora "blokirali" ulaz u zgradu Ministarstvo obrazovanja.



Škole u Holandiji, posebno u velikim gradovima, sve češće se susreću sa nedostatkom obrazovnog kadra. Iako vlada svake godine obećava strukturno rešenje za ovaj problem, nastavnika u školama je sve manje.



Sledeće godine će u osnovnim školama 2.409 radnih mesta nastavnika i direktora ostati nepopunjeno, u srednjim školama 502. Ukoliko se ovaj trend nastavi u 2028. će, prema procenama, broj nepopunjenih radnih mesta iznositi 10.370 u osnovnim i 1.641 u srednjim školama.