Treći pokušaj izbora predsednika Austrije 4. decembra

o odlaganju izbora koji su bili zakazani za 2. oktobar.

Izbor predsednika Austrije postao je povod za podsmevanje međunarodne zajednice, a mediji pojedinih zapadnih zemalja, suseda „Alpske republike”, Austriju, zbog novog problema u vezi sa glasanjem nazivaju i „Banana državom”.

Glasači u Austriji prvi put su izašli na predsedničke izbore 24.aprila, kada su imali izbor između šest kandidata.

Tom prilikom najveći broj glasova dobio je kandidat Slobodarske partije (FPO) Norbert Hofer, a drugoplasirani bio je nekadašnji lider Zelenih Aleksander van der Belen.

Ova dva kandidata ušla su u drugi krug glasanja, koji je održan 22. maja, ali je ishod poništen od strane Ustavnog suda na osnovu žalbe FPO zbog brojnih nepravilnosti.

Naime, Ustavni sud ustanovio je kršenje izbornog zakona zato što su u pojedinim opštinama glasovi dospeli putem pošte izbrojani pre zakonski određenog roka. Tako, prema zakonu, glasovi pristigli putem pošte treba da se prebroje dan posle izbora, a ne, kao što je to bio slučaj na više izbornih mesta, iste večeri.

U poništenom drugom krugu Van der Belen je veoma tesno pobedio Hofera i to samo zahvaljujući glasovima pristiglih putem pošte, način glasanja koji birači koriste kako ne bi morali da izađu na birališta na dan glasanja, već to mogu učiniti i ranije iz kućnog doma.

Poništavanje ishoda drugog kruga glasanja bio je uzrok za dovođenje u pitanje vladavine prava u Austriji od strane medija iz brojnih članica EU, a novi razlog za odlaganje ponovljenog glasanja izložio je Austriju ruglu.

Ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka doneo je odluku da zatraži od parlamenta odlaganje izbora jer lepak na kovertama za slanje glasova putem pošte ne „lepi” kako treba.

Ispostavilo se, zahvaljujući glasovima koji su već pristigli da se koverte odlepljuju, što, prema važećem zakonu, predstavlja povod da se glas proglasi nevažećim.

Sobotka je ukazao da se radi o novom obliku koverte, koja se lepi sa više strana, te predložio da se, za predstojeće glasanje koristi stari model, koji je korišćen 2009. godine.

U javnosti su već kružile spekulacije da se radilo o namernoj sabotaži, ali je to Savezna kriminalistička služba negirala nakon istrage koju je započela.

Ustanovljeno je da se radi o hemijskom problemu i da je štamparija dobijala lepak u više tranši i iz više zemalja.

Sobotka je predložio da se odloženo glasanje održi 27.novembra ili 4.decembra, pri čemu je bio za prvi termin.

Međutim šefovi poslaničkih klubova u parlamentu dogovorili su da glasanje za predsednika bude održano 4.decembra, znači u vreme priprema za katolički Božić, period punog proslava i početka jurnjave za poklonima.

Na sastanku šefova poslaničkih klubova dogovoreno je i da se prihvati predlog ministra Sobotke da se izvrše izmene u spisku glasača.

Tako treba da se, za odložene izbore, u spisak unesu i ona lica koja su u međuvremenu stekla pravo glasa.

Na predsedničkim izborima pravo glasa imaju austrijski državljani koji su napunili 16 godina.

Ovaj predlog podržale su sve parlamentarne stranke, izuzev FPO koja traži ukidanje mogućnosti glasanja putem pošte.

Za usvajanje novog termina za glasanje, kao i izmene pojedinih zakona, koje će morati biti sprovedene na brzinu potrebna je jednostavna većina.

Van der Belen je pozdravio odlaganje izbora, ocenivši da je to bila ispravna odluka, jer bi bilo neprihvatljivo ako bi glsači posle izbora, zbog velikog broja nevažećih glasova, posumnjali u ispravnost glasanja.

Na osnovu datuma, koji će biti usvojen u parlamentu, već sada je izvesno da Austrija neće imati predsednika do iduće godine.

Nakon izbora neophodno je sačekati da prođu rokovi za ulaganje žalbe, pre nego što pobednik može položiti zakletvu i preuzeti funkciju.

To znači da bi Austrija, de fakto, bila bez predsednika pola godine, pošto je sa te dužnosti, nakon isteka drugog mandata, otišao Hajnc Fišer početkom jula.

(Tanjug)