Трећи покушај избора председника Аустрије 4. децембра

о одлагању избора који су били заказани за 2. октобар.

Избор председника Аустрије постао је повод за подсмевање међународне заједнице, а медији појединих западних земаља, суседа „Алпске републике”, Аустрију, због новог проблема у вези са гласањем називају и „Банана државом”.

Гласачи у Аустрији први пут су изашли на председничке изборе 24.априла, када су имали избор између шест кандидата.

Том приликом највећи број гласова добио је кандидат Слободарске партије (ФПО) Норберт Хофер, а другопласирани био је некадашњи лидер Зелених Александер ван дер Белен.

Ова два кандидата ушла су у други круг гласања, који је одржан 22. маја, али је исход поништен од стране Уставног суда на основу жалбе ФПО због бројних неправилности.

Наиме, Уставни суд установио је кршење изборног закона зато што су у појединим општинама гласови доспели путем поште избројани пре законски одређеног рока. Тако, према закону, гласови пристигли путем поште треба да се преброје дан после избора, а не, као што је то био случај на више изборних места, исте вечери.

У поништеном другом кругу Ван дер Белен је веома тесно победио Хофера и то само захваљујући гласовима пристиглих путем поште, начин гласања који бирачи користе како не би морали да изађу на биралишта на дан гласања, већ то могу учинити и раније из кућног дома.

Поништавање исхода другог круга гласања био је узрок за довођење у питање владавине права у Аустрији од стране медија из бројних чланица ЕУ, а нови разлог за одлагање поновљеног гласања изложио је Аустрију руглу.

Министар унутрашњих послова Волфганг Соботка донео је одлуку да затражи од парламента одлагање избора јер лепак на ковертама за слање гласова путем поште не „лепи” како треба.

Испоставило се, захваљујући гласовима који су већ пристигли да се коверте одлепљују, што, према важећем закону, представља повод да се глас прогласи неважећим.

Соботка је указао да се ради о новом облику коверте, која се лепи са више страна, те предложио да се, за предстојеће гласање користи стари модел, који је коришћен 2009. године.

У јавности су већ кружиле спекулације да се радило о намерној саботажи, али је то Савезна криминалистичка служба негирала након истраге коју је започела.

Установљено је да се ради о хемијском проблему и да је штампарија добијала лепак у више транши и из више земаља.

Соботка је предложио да се одложено гласање одржи 27.новембра или 4.децембра, при чему је био за први термин.

Међутим шефови посланичких клубова у парламенту договорили су да гласање за председника буде одржано 4.децембра, значи у време припрема за католички Божић, период пуног прослава и почетка јурњаве за поклонима.

На састанку шефова посланичких клубова договорено је и да се прихвати предлог министра Соботке да се изврше измене у списку гласача.

Тако треба да се, за одложене изборе, у списак унесу и она лица која су у међувремену стекла право гласа.

На председничким изборима право гласа имају аустријски држављани који су напунили 16 година.

Овај предлог подржале су све парламентарне странке, изузев ФПО која тражи укидање могућности гласања путем поште.

За усвајање новог термина за гласање, као и измене појединих закона, које ће морати бити спроведене на брзину потребна је једноставна већина.

Ван дер Белен је поздравио одлагање избора, оценивши да је то била исправна одлука, јер би било неприхватљиво ако би глсачи после избора, због великог броја неважећих гласова, посумњали у исправност гласања.

На основу датума, који ће бити усвојен у парламенту, већ сада је извесно да Аустрија неће имати председника до идуће године.

Након избора неопходно је сачекати да прођу рокови за улагање жалбе, пре него што победник може положити заклетву и преузети функцију.

То значи да би Аустрија, де факто, била без председника пола године, пошто је са те дужности, након истека другог мандата, отишао Хајнц Фишер почетком јула.

(Танјуг)