Studija slučaja: Fridrih Merc ili o budućnosti istog

Osiromašeni borbeni niži slojevi optužuju evropske vlade da ne vode dovoljno računa o njima, a ove pak laviraju između jačanja države i slabljenja društva (i obrnuto), ekonomije i demokratije, globalizacije i vraćanja u nacionalne okvire, hrišćanstva i multikulturalizma, sve to bez neke dugoročnije strategije i u strahu od narasle populističke desnice koja preti da će ih izgurati sa scene. Zanimljivo je, međutim, što se i partije centra koje su pretežno još uvek na vlasti, ali i nadolazeći populisti, barem na rečima zalažu za osnaživanje srednjeg sloja koji je u protekloj deceniji ruiniran, dok se bogatstvo usisava i dalje nagore prema onima najbogatijima, uz sve više nezadovoljnih.

Čak i vlast u Nemačkoj, najvećoj i najuspešnijoj evropskoj ekonomiji, ali gde svaki peti Nemac spada u siromašne, sve teže održava glavu iznad vode. To je na poslednjim regionalnim izborima dobrano iskusila savezna kancelarka Angela Merkel i zarad spasavanja rejtinga vladajuće CDU koji je u slobodnom padu nadole, odlučila je da se povuče sa čela stranke. Tako je u prvi plan isplivao Fridrih Merc, najozbiljniji kandidat među mogućim naslednicima Merkelove na čelu njene Hrišćansko-demokratske unije. Za lidera u CDU on će se boriti protiv generalne sekretarke stranke Anegret Kramp-Karenbauer i ministra zdravlja Jens Špan. Ankete pokazuju da Merc uživa podršku oko 49 odsto konzervativnih glasača, Kramp-Karenbauerovu podržava 32, a Špana odsto njih.

Merc se u intervjuu za prošlonedeljni broj najtiražnijeg nemačkog lista “Bild” trudio da probudi utisak skromnosti, uprkos tome što je zapravo bogataš koji raspolaže znatnom cifrom na računima. Prošle godine je zaradio preko milion evra bruto upravljajući nemačkim ogrankom američkog investicionog fonda “Blekrok” - kome je veran već više od decenije – a kao advokat radio je i za američku firmu “Majer Braun”, dok prihode crpi i kao član upravnih odbora mnogih kompanija. Godišnji izveštaji pokazuju da je u prethodnom periodu zaradio u “Blekroku” 125.000 evra, u “Vepiju” koja proizvodi toalet papir 80.000, u privatnoj banci HSBC 75.000, od aerodroma Keln-Bon inkasirao je 14.000 evra... 

Ali ne, ne spada on u gornju klasu ili sloj ljudi, tamo su oni koji su nasledili novac, imetak ili firmu i preostaje im samo da uživaju u životu, rekao je Merc novinarima. Naveo je i da je od svojih roditelja naučio šta čini pripadnike srednjeg sloja: “Vrednoća, disciplina, pristojnost, poštovanje i shvatanje da je potrebno društvu nešto da se vrati, ako ti je ono nešto priuštilo”. Klasna pripadnost je po njemu pitanje stava: onoga što imaš u glavi a ne toliko u yepu, i to te svrstava u visoki, srednji ili niži sloj u društvu, bez obzira u kojim se krugovima krećeš i koliko zapravo zarađuješ.  

Besomučna trka za širenjem tržišta

Društvo srednjeg staleža u kome se kao dobar život rasprodaje ono što pokazuju večernji TV programi jednostavno više ne postoji. Ono je uništeno besomučnom trkom za širenjem tržišta i globalizacijom, i ekonomski poraženo politikom kojoj su Fridrih Merc i njemu slični naklonjeni. “Slučaj Merc” je karakterističan po upornom prodavanju puke ideologije, zlobnici bi rekli šarene laže, u korist malog kruga veoma bogatih ljudi koji bi da spasavaju svet u kome živimo tako da sve ostane po starom. Da se u uskim krugovima odlučuje o resursima, sudbinama ljudi a pre svega tokovima novca na ovoj planeti.

Međutim, činjenice su tvrdoglave: statistički gledano kandidat za šefa CDU na socijalnoj lestvici uopšte ne spada u srednji sloj, niti u “visoki srednji sloj” kako on to sam procenjuje. Njegov prihod ga sasvim precizno svrstava u kategoriju “relativno bogatih” u Nemačkoj, ili u jedan procenat najbogatijih ljudi na svetu. Budući vešt na rečima, izostavio je priču o svom imetku i privatnim avionima kojima raspolaže, nego je raspredao o tome kako će ponovo vratiti CDU na udeo od 40 procenata biračkog tela. Kako? Pa tako što će od CDU napraviti jednu mnogo mlađu, preduzimljiviju, zeleniju i urbaniju stranku.

Ona stara američka izreka koja glasi: gde su ti pare ako si tako pametan, u Mercovom slučaju bi mogla da se obrne: jesi li stvarno pametan kada imaš tolike pare - ili tu ima još nešto? Još na studijama je, kaže, sa svojom prvovenčanom supružnicom “svaku marku okretao“, da bi potom počeo da gradi karijeru s pravničkom platom koja je mogla da zadovolji potrebe porodice sa dvoje dece. Ipak, karta ga je krenula uz “malu pomoć” politike: najpre je postao šef poslaničke grupe CDU, a ubrzo i član nadzornih i upravnih odbora osiguravajućih kompanija, banaka, Bundeslige i čega sve ne.  

Za to vreme, mnogi koji su se držali načela da (njihov) kvalitet mora da pobedi i da je dovoljno da se čovek potrudi e da bi taj napor društvo izblagoslovilo - ostali su kratkih rukava. I to mnogo više njih od onih koji su dospeli na zelenu granu: po tzv. yinijevom koeficijentu kojim se meri jaz, danas bolje reći provalija između visokih i niskih primanja, Nemačka spada u industrijske zemlje u kojima je od 2010. godine taj jaz najbrže rastao. To znači da sve više postaje društvo izraženih klasnih podela. To opet znači da onaj ko želi da ponudi novi društveni ugovor između “gornjih 10.000” i onih u sve tanjem trbuhu piramide, a pri tome je budući šef najveće stranke u zemlji, može da bira: ili da govori istinu i ponudi plan kako da se te ekonomske i socijalne razlike smanje, ili da manipuliše i zamagljuje klasne podele.

Stara priča o kvalitetu koji pobeđuje iz 1990-tih, kada je neoliberalni model još uvek “radio posao”, danas može da prođe jedino kod lakovernih. To ne znači da upravo takvih nema sasvim dovoljno. To znaju političari od zanata, poput Merca, najglasnijeg propagatora neoliberalnih reformi još od ranih 2000-tih. Bilo bi veoma zatucano ako bi se njegov politički kredibilitet procenjivao isključivo tako kao da je on sve što je u politici uradio činio zarad ličnog bogatstva, ali nekako više odgovara istini da danas više nije dovoljno biti strog prema sebi i poštovati druge da bi čovek dospeo u srednji stalež. Nije dovoljno biti vredan i imati stav, nego je potrebno i imati kritičko znanje i uticati na to da se menjaju prilike i nepovoljni trendovi u društvu.

Relja Knežević