Samit G20: U ratu smo s virusom, a ne pobeđujemo

 

Grupa od 20 nacija, koja se suočava sa kritikom zbog nepostojanja kohezivne akcije protiv virusa ili njegovog ekonomskog uticaja, obećala je da će raditi zajedno. Grupa je saopštila da zajednički unose više od 4,8 biliona dolara u globalnu ekonomiju kako bi se suprotstavili socijalnim i finansijskim uticajima pandemije.

 

U završnoj izjavi posle sastanka, G20 je navela da je posvećena jačanju mandata Svetske zdravstvene organizacije. Oni su rekli da su "globalna akcija, solidarnost i međunarodna saradnja" potrebni više nego ikad.

 

"Pandemija Kovid-19 je bez presedana i snažan je podsetnik naše međusobne povezanosti i ranjivosti", saopštila je grupa. "Virus ne poštuje granice."

 

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je lidere G20 da usvoje plan ratnog stanja za borbu protiv pandemije.

 

"Svetu je trebalo tri meseca da dosegne brojku od 100.000 potvrđenih slučajeva zaraze", rekao je. "Sledecćih 100.000 dogodilo se za samo 12 dana. Trećoj stotini hiljana trebalo je četiri dana. Četvrtoj, samo dan i po. Ovo je eksponencijalni rast i samo vrh ledenog brega", rekao je Gutereš i dodao da zemlje moraju biti u stanju da kombinuju sistematsko testiranje, pracćenje, karantin i lečenje, kao i da koordinišu izlaznu strategiju kako bi se širenje suzbijalo sve dok vakcina ne postane dostupna.

 

Saudijska Arabija, koja ove godine predsedava G20, otvorila je sastanak hitnim apelom kralja Salmana na svetske moćnike da finansiraju istraživanje i razvoj vakcine protiv virusa, koji izaziva bolest poznatu kao Kovid-19.

 

"Ova kriza zahteva globalni odgovor. Svet računa na to da ćemo se okupiti i sarađivati kako bismo se suočili sa ovim izazovom", rekao je saudijski monarh tokom virtuelnog samita.

 

Britanski premijer Boris Džonson objavio je tokom poziva da Velika Britanija daje dodatna sredstva za Koaliciju za inovaciju pripremljenosti za epidemiju koja podržava razvoj vakcina, donoseći svoj doprinos u iznosu od 250 miliona funti (302 miliona dolara).

 

Sastanak nije bio otvoren za medije. Vlade i organizacije distribuirale su komentare učesnika nakon njegovog zaključenja.

 

Svetski lideri poput indijskog premijera Narendre Modija, japanskog Šinza Abea i kanadskog Džastina Trudoa, takođe su učestvovali na samitu, kao i predsednik SAD Donald Tramp.

 

Na sastanku su učestvovali i kineski predsednik Si Đinping i nemačka kancelarka Angela Merkel, iz svog stana u Berlinu, gde se nalazi u karantinu, nakon što je lekar koji joj je dao vakcinu protiv upale plucća bio pozitivan na virus. Ona je bila negativna na dva testa, ali testiraće se ponovo.

 

Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je osnivanje posebnog fonda u okviru MMF koji će nuditi beskamatne kredite, a naglasio je potrebu stvaranja "zelenih koridora" za slobodno kretanje zaliha i tehnologija namenjenih za rešavanje epidemije. Takođe je predložio moratorijum na sankcije u vezi sa osnovnim dobrima. Putin je naglasio da je ovo "stvar života i smrti", potcrtavajući potrebu da se reše "političkog smeća".

 

Nije imenovao nijednu određenu državu, ali AP konstatuje da se to moglo odnositi na američke sankcije protiv Irana, koji je teško pogođen epidemijom. Rusija se takođe suočila sa talasom zapadnih sankcija zbog aneksije ukrajinskog Krima 2014. godine.

 

Virtualni samit su dodatno uključivali čelnici Svetske zdravstvene organizacije, Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Međunarodne organizacije rada i drugi.