Turska: Pobeda Erdogana na referendumu, 51,3 glasalo "za"
ANKARA/ISTANBUL: Na referendumu koji je danas održan u Turskoj, za ustavne promene kojima se šire ovlašćenja predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, glasalo je 51,3 odsto birača.
Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto glasalo protiv, javila je agencija Anadolija, prenosi AFP.
Erdogan: Turci na referendumu doneli istorijsku odluku
- Turski građani su na referendumu doneli istorijsku odluku, poručio je večeras turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nakon što je objavljeno da je za ustavne promene glasalo 51,3 odsto birača.
"Danas... Turska je donela istorijsku odluku", rekao je on novinarima u svojoj zvaničnoj rezidenciji u Istanbulu.
"Sprovodimo najvažniju reformu u našoj istoriji", rekao je Erdogan, ističući da bi svi trebalo da poštuju odluku turskog naroda, a posebno saveznici.
Erdogan je naveo da nezvanični rezultati pokazuju da je oko 25 miliona glasača podržalo ustavne reforme, dok je protiv bilo 1,3 miliona manje.
On je dodao da se nada da će Turska imati koristi od rezultata referenduma.
Neće svi članovi ustavnih promena odmah stupiti na snagu, kazao je Erdogan, dodajući da će neki stupiti na snagu u novembru 2019.
On je rekao da je svaki glas na referendumu bio važan, da je podrška ustavnim promenama porasla na jugoistoku Turske i da su glasovi iz inostranstva imali velikog udela u uspehu referenduma, preneo je Rojters.
Izborna komisija potvrdila ishod, razmatra listiće bez pečata
Predsednik turske izborne komisije Sadi Guven potvrdio je večeras da nezvanični rezultati pokazuju da su građani Turske na referendumu podržali promene ustava, kojima se proširuju ovlašćenja predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.
Prema njegovim rečima, kampanja "za" promene osvojila je 1,25 miliona glasova više od kampanje "protiv", a pošto je ostalo samo 600.000 glasova koji još nisu prebrojani, to znači da su promene prihvaćene.
On je dodao da je izborna komisija, posle velikog broja pritužbi, odlučila da razmotri priznavanje glasačkih listića bez pečata, osim ako se ne dokaže da su lažni.
Guven je na konferenciji za novinare u Ankari precizirao da je jedna od tih pritužbi stigla iz vladajuće Stranke pravde i razvoja koja tvrdi da njeni funkcioneri nisu uspeli da stave pečat na pojedine listiće.
Nakon što su protivnici ustavnih reformi rekli da ta odluka, doneta u poslednjem trenutku, otvara pitanje validnosti glasanja, Guven je rekao da je ona doneta pre nego što su rezultati počeli da stižu u komisiju.
On je naglasio da su pripadnici vladajuće Stranke pravde i razvoja i najvećih opozicionih partija bili prisutni na skoro svim biračkim mestima i potpisali izveštaje, preneo je Rojters.
Guven je najavio da se zvanični rezultati referenduma očekuju za 11 do 12 dana.
Na osnovu 99 odsto prebrojanih glasova, 51,3 odsto glasača bilo je za promene, dok je 48,3 odsto bilo protiv, saopštila je izborna komisija, a javila agencija Anadolija.
Erdogan: Popularan lider koji izaziva podele
Redžep Tajip Erdogan, političar skromnog porekla, brzo je, kao šef turske vlade, a kasnije i države, privukao strastvene sledbenike.
Erdogan je, međutim, uskoro postao neko koga se plaše i mrze mnogi koji ga smatraju sve većim autokratom što nastoji da podrije sekularnu tradiciju Turske, nametanjem konzervativnih verskih pogleda.
Na referendumu, tesnom većinom, turski birači su odlučili da mu daju još više vlasti.
Erdogan je od 2003. godine, kao lider Partije Pravde i razvoja, u tri mandata bio premijer, pre nego što je 2014. postao predsednik Turske.
Sledbenici u njemu vide ličnost koja je omogućila da se čuje glas religioznih Turaka iz radničke i srednje klase, koji su se dugo smatrali marginalizovanim od strane elite okrenute Zapadu, navodi AP.
Smatrali su ga nekim ko je doneo period stabilnosti i ekonomskog prosperiteta, izgradnje puteva, škola, bolnica i aerodroma u ranije zanemarenim delovima zemlje.
Sa svakim izbornim ciklusom, Erdogan je postajao sve moćniji, a kritičari kažu - i sve autoritarniji.
Njegova izborna kampanja bila je žestoka i ogorčena, i u njoj je Erdogan svoje protivnike optuživao da ugrožavaju zemlju i da, čak, podržavaju terorizam.
Pošto je preživeo pokušaj državnog udara u julu prošle godine, Erdogan je krenuo u obračun sa sledbenicima islamskog sveštenika Fetulaha Gulena, koga optužuje da stoji iza tog pokušaja.
U tom obračunu, skoro 100.000 ljudi izgubilo je posao, a među njima su sudije, pravnici, nastavnici, novinari, vojna lica i policajci. Više od 40.000 ljudi je bilo uhapšeno i zatvoreno, uključcujući i kurdske poslanike.
Stotine nevladinih organizacija i medija je zatvoreno, kao i mnoge ustanove, od škola do klinika za plodnost.
Erdogan, takođe, nije poštedeo ni evropske zemlje, optuživši vlasti u Holandiji i Nemačkoj da su "nacisti" jer nisu dozvolile da turski ministri na njihovom tlu vode referendumsku kampanju među turskim državljanima.
Kao premijer, Erdogan je imao podršku kurdske manjine, koja čini oko petine stanovništva Turske. On je smanjio ograničenja u pravu na obrazovanje na kurdskom jeziku i davanju deci kurdskih imena.
U to vreme je postignut i krhki prekid vatre sa kurdskim pobunjenicima na jugoistoku zemlje, koji se međutim, raspao 2015. godine i od tada je oko 2.000 ljudi poginulo u sukobima pobunjenika i pripadnika snaga bezbednosti.
Erdogan je, pred referendum, obećao da će novi predsednički sistem doneti period stabilnosti i prospperiteta za Tursku.
Erdogan je to rekao u govoru koji je direktno prenosila televizija, nakon što je proglasio pobedu na referendumu o ustavnim reformama kojima dobija šira ovlašćenja.
"Ako (zakon parlamenta) dođe do mene, ja ću ga odobriti. Ali ako ne bude podrške (opozicije u parlamentu)... onda šta da radimo? Onda možemo da održimo još jedan referendum po tom pitanju", kazao je Erdogan misleći na smrtnu kaznu.
Kako prenosi AFP, dok je Erdogan to izgovarao, njegove pristalice su uzvikivale parole u znak podrške ponovnom uvođenju smrtne kazne.
Erdogan je poručio onima koji "nastoje da omalovaže'' rezultate referenduma da to ne čine, "jer je uzalud", navodi AP.
Kurc: Referendum pokazuje podeljenost Turske
BEČ: Ministar inostranih poslova Austrije i predsedavajući OEBS-u Sebastijan Kurc ocenio je večeras da ishod referenduma u Turskoj pokazuje podeljenost turskog društva.
"Nezavisno od toga kako će biti konačan ishod referenduma, on pokazuje koliko je zemlja podeljena", napisao je Kurc na tviteru.
Saradnja Turske sa Evropskom unijom, uveren je on, biće još kompleksnija.
Inače, turska dijaspora u Austriji glasala je velikom većinom za promenu Ustava u Turskoj.
Tako je u Beču "za" glasalo 71,3 odsto Turaka, u Salcburgu 71,2 i Bregencu 65 odsto, pokazuju preliminarni rezultati objavljeni na sajtu izborne komisije.
Istanbul: Građani udaraju u šerpe i lonce u znak protesta
ISTANBUL: Građani nekoliko delova Istanbula, najvećeg grada u Turskoj, udarali su šerpama i loncima na prozorima svojih domova, dok je predsednik Redžep Tajip Erdogan proglašavao pobedu na današnjem referendumu ustavnih reformi.
Ovo je, kako je naveo Rojters, tradicionalna forma protesta.
Nezadovoljstvo su izrazili stanovnici najmanje četiri naselja Istanbula, javila je britanska agencija, pozivajući se na očevice.
Na društvenim mrežama, objavljene su fotografije i video snimci na kojima se vidi kako su se u pojedinim delovima grada okupile i manje grupe demonstranata.
Jildirim: Narod glasao za promene,Turska okreće novu stranu
Turski premijer Binali Jildirim proglasio je pobedu na današnjem referendumu o ustavnim promenama, kojima se proširuju ovlašćenja predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana.
Prema njegovim rečima, Turska je okrenula novu stranu u svojoj demokratskoj istoriji, prenose agencije.
Obraćajući se oko 3.000 hiljade okupljenih pristalica sa balkana sedišta svoje Partije pravo i pravde, Jildirim je rekao da su poslednji preliminarni rezultati pokazali da je na referendumu pobedio glas "za" promene, navodi AP.
"Ovo je odluka naroda. U našoj demokratskoj istoriji, okrenuta je nova stranica", rekao je Jildirim, prenosi AFP.
On je dodao da "poslednju reč ima narod, a narod je glasao za promene".
Jildirim je poručio da je ishod referenduma najbolji odgovor onima koji stoje iz neuspelog pokušaja vojnog puča u Turskoj, u julu prošle godine.
Čavušoglu: Pobeda je rođenje nove Turske
Ministar spoljnih poslova Turske Melvut Čavušoglu pozdravio je pobedu svoje vlade na referendumu kao rođenje "nove Turske".
Čavušoglu se obratio grupi pristalica u svom rodnom gradu Antaliji, rekavši: "Od sada, zaista postoji nova Turska. Biće stabilnosti i poverenja u novoj Turskoj", prenosi AP.
Promene uklanjajaju parlamentarni sistem vlade i unose jednu od najradikalnijih političkih promena u Turskoj od osnivanja 1923. godine.
Deo turske opozicije čestita Erdoganu, drugi kritikuju
Vođa turske opozicione nacionalističke partije MHP Devlet Bahčeli rekao je da je ishod referenduma o proširenju predsedničkih ovlašćenja "nesumnjivo uspešno dostignuće" i da ga kao takvo treba poštovati.
Bahčeli, koji je podržao ustavne promene, u saopštenju pošto su rezultati pokazali pobedu predloženih ustavnih promena, naveo je da su glasači slobodnom voljom izabrali da Turska napusti parlamentarni sistem vladavine i prihvati predsednički.
On je dodao da je, ishodom referenduma, Turska odbacila pritisak, pretnje i ucene celog sveta da se "progura" protivljenje izmenama ustava.
Istovremeno, dve glavne opozicione partije traže ponovno brojanje glasova.
Pro-kurdska Demokratska partija (HDP) rekla je da će osporiti dve trećine glasova, rekavši da "postoje indikacije da je 3-4 odsto glasova izmanipulisano", prenosi AFP.
Zamenik predsednika Republikanske narodne partije (ĆP) Bulent Tezkan kritikovao je "nepravilnosti" izbornih vlasti, dok je drugi zamenik iste stranke Erdal Aksunger rekao da mogu da ospore do 60 odsto glasova.
Ranije danas javljeno je da je tokom glasanja došlo i do tuče, a broj poginulih porastao je na tri, prenosi AP.
Do tuče je došlo ispred biračkog mesta u jugoistočnoj provinciji Dijarbakir, a za sada nije poznat uzrok svađe - jedni mediji pišu da je uzrok svađa oko zemljišta, a drugi oko različitih političkih mišljenja.
Zbog tog sukoba, uhapšene su dve osobe.
Erdogan:Rezultati referenduma su jasni
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je večeras da je rezultat refernduma "jasan" i pozvao je premijera i lidera nacionalističke partije da im čestita na ishodu, javio je Rojters, pozivajući se na neimenovane izvore bliske predsedniku.
Istovremeno, AP javlja da Erdoganove pristalice uz vatromet slave u Istanbulu rezultate referenduma dok prebrojavanje ulazi u završnicu.
Prema poslednjim preliminarinim rezultatima, na osnovu prebrojanih 98,2 odsto glasova - 51,31 je glasalo "za", navodi Anadolija.
Građani Turske su se na referendumu izjašnjavali o ustavnim promenama, kojima bi se proširila ovlašćenja predsednika Erdogana.
ĆP zahteva ponovno brojenje 60 odsto glasova
Glavna turska opoziciona stranka Republikanska narodna partija (ĆP) zahteva ponovno brojanje do 60 odsto glasova u referendumu koji bi mogao da proširi ovlašćenja predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, saopštio je danas zamenik predsedavajućeg stranke Erdal Aksunger.
AP javlja da je glavna opoziciona stranka traži ponovno brojanje 37 odsto glasova.
Stranka je ranije saopštila da je uočeno mnogo nepravilnosti tokom referenduma, prenosi Rojters.
Na zvaničnom vebsajtu turske novinske agencije Anadolija, navodi se da je na osnovu 99,92 odsto izbrojanih glasova trenutni rezultat: 51,23 odsto glasača za ustavne promene, dok je 48,77 odsto protiv reformi.
Glasovi "protiv" vode u Istanbulu, Ankari i Izmiru
Nakon 95 odsto izbrojanih listića, 51,7 odsto glasača glasalo je za ustavne promene na današnjem referendumu u Turskoj, koji za cilj ima proširenje ovlašćenja predsednika te zemlje Redžepa Tajipa Erdogana, javila je turska agencija Anadolija.
Glasovi "protiv" preovlađuju u tri najveća grada, Istanbulu, Ankari i Izmiru, kao i na jugoistoku, gde većinu stanovništva čine Kurdi, prenosi Rojters.
Istanbul čini gotovo petinu čitavog glasačkog tela Turske.
Aksunger: Mnogo nepravilnosti na izborima
Zamenik predsedavajućeg glavne opozicione stranke Republikanska narodna partija Erdal Aksunger rekao je da ima mnogo nepravilnosti "kao pomoć vladi" na današnjem referendumu na kome se odlučuje da li će se predsedniku Turske Redžepu Tajipu Erdoganu proširiti predsednička ovlašćenja.
"Mnogo ilegalnih činova se sprovodi kao pomoć vladi sada, ali žnež će pobediti na kraju", rekao je Aksunger novinarima u štabu svoje stranke, misleći na odluku izborne komisije da prihvata i listiće bez pečata.
Izborna komisija je na svom sajtu nekoliko sati pre zatvaranja birališta saopštila da će prihvatati i listiće bez zvaničnih pečata, osim ukoliko može da se dokaže da su lažni, prenosi Rojters.
OEBS nadzire proces glasanja
Predstavnica posmatračke misije OEBS-a Tana de Zulueta kazala je da se ta grupa od 17. marta nalazi u Turskoj, kako bi procenili kampanju, uključujući medijsko okruženje, pravni okvir i videli da li se kampanja sprovodi u skladu sa međunarodnim standardima, prenosi AP.
Prema njenim rečima, posmatrači su obišli biračka mesta na 12 lokacija, kako bi završili misiju procene referenduma.
Erdogan je ranije kritikovao misiju OEBS-a, ističući da se “ne može mešati u ono što se dešava”.
Kako je ranije najavljeno, misija OEBS-a će u ponedeljak održati konferenciju za novinare na kojoj će izneti zaključke o referendumu.
U međuvremenu je u Ankari glasao lider glavne turske opozicione Republikanske narodne partije i zagovornik negativnog stava na referendumu Kemal Kiličdaroglu.
Glasamo danas za sudbinu Turske. Nadamo se da će rezultati biti pozitivni i zajedno možemo da dobijemo šansu da razgovaramo o drugim fundamentalnim problemima Turske, rekao je on nakon glasanja, prenosi AP.
Kiličdaroglu je glasno kritikovao predviđene ustavne promene ističući da bi povećane predsedničke moći mogle dovesti do “vladavine jednog čoveka” u Turskoj.
Za glasanje na referendumu, registrovano je 55 miliona turskih glasača, a biračka mesta otvorena su u 7.00 sati ujutru na istoku zemlje, dok će u ostatku Turske glasanje početi u 8.00 sati ujutru, a biračka mesta biće zatvorena u 17.00 časova po lokalnom vremenu.
Turski državljani u inostranstvu već su glasali, preneo je Rojters.
Ishod referenduma mogao bi da ima širi uticaj na sve aspekte budućnosti Turske i da Erdoganu obezbedi još 12 godina na vlasti.
Erdogan očekuje pobedu na referendumu, tvrdeći da istraživanja pokazuju da ustavne reforme podržava između 55 i 60 odsto glasača.
U nedelju, mislim da će biti veoma jasan ishod u korist onih koji su za, rekao je on u intervjuu za tursku televiziju.
Ukoliko pobedi na referendumu, Erdogan će imati ovlašćenje da postavlja ministre, a čitava birokratija biće centralizovana u njegovoj predsedničkoj palati.