Preminuo Fidel Kastro, Kuba proglasila devetodnevnu žalost

preminuo je u petak uveče u 90. godini, javila je danas kubanska televizija, prenose agencije.

Predsednik Kube Raul Kastro (85) saopštio je nešto posle ponoći po lokalnom vremenu drhvatim glasom na nacionalnoj televiziji da je njegov stariji brat preminuo u petak u 22.29 sati, a saopštenje je završio uzvikujući revolucionarni slogan: "Ka pobedi, uvek!".

Raul Kastro, koji je preuzeo vlast nakon što je njegov stariji brat fidel hospitalizovan 2006, rekao je da će ostaci revolucionalnog lidera biti kremirani u subotu rano ujutro, "u skladu sa njegovom željom".

Jedna od vodećih svetskih figura u drugoj polovini 20. veka, fidel Kastro je imao izuzetno veliki uticaj s obzirom na veličinu njegove male karipske ostrvske zemlje, navodi AfP.

francuska agencija ističe da je jedan od svetskih lidera koji je najduže ostao na vlasti, i jedna od najneobičnijih ličnosti u modernoj istoriji, prkosio uzastopnim američkim administracijama i pokušajima ubistva.

On je srušio opoziciju na Kubi i vodio komunističku karipsku zemlju kroz hladni rat, pre nego što se povukao 2006. godine kada je skoro preminuo od crevnih problema, ali je doživeo istorijsku obnovu diplomatskih veza sa Vašingtonom prošle godine.

fidel Kastro, koji je preživeo američki trgovinski embargo, ali i desetine, a možda i stotine pokušaja ubistava, preminuo je osam godina nakon što su ga zdravstveni problemi primorali da formalno preda vlast Raulu, navodi AP.

Posle robije pod mandatom diktatora fulhensija Batiste, egzila u Meksiku i katastrofalnog početka svoje pobune, on je trijumfalno ušao u Havanu u januaru 1959. i, u 32. godini, postao najmlađi lider u Latinskoj Americi.

Decenijama je služio kao inspiracija i izvor podrške revolucionarima od Latinske Amerike do Afrike.

"Socijalizam ili smrt" ostao je Kastrov slogan iako je demokratija u zapadnom stilu osvojila svet, a drugi komunistički režimi u Kini i Vijetnamu prihvatili komunizam, ostavivši Kubu sa 11 miliona stanovnika kao ekonomski oslabljenu "marksističku neobičnost", ističe američka agencija.

I AP podseća da je fidel Kastro ipak doživeo pregovore Raula Kastra s američkim predsednikom Barakom Obamom u decembru 2014. o otvaranju Kube prema SAD, kada su Vašington i Havana saopštili da će učiniti korake kako bi obnovili diplomatske odnose, prvi put otkako su prekinuti 1961.

Obazrivo je tada "blagosiljao" istorijski sporazum sa dugogodišnjim neprijateljem u pismu koje je objavio posle jednomesečnog ćutanja.

Rojters navodi da je bradati lider došao na vlast posle revolucije 1959. i 49 godina vladao Kubom s mešavinom harizme i gvozdene volje, izgradivši jednopartijsku državu i postavši centralna figura tokom hladnog rata.

Preobrazivši Kubu od "igrališta za bogate Amerikance" u simbol otpora Vašingtonu, fidel Kastro je na vlasti nadživeo devet američkih predsednika.

Njegova smrt će teško izazvati krizu s obzirom na to da je Raul Kastro čvrsto na vlasti, ali ipak, odlazak čoveka koga je većina Kubanaca zvala "El Komandante" ili samo "fidel", ostavlja veliku prazninu u zemlji kojom je toliko dugo vladao i, uz to, naglašava smenu generacija u kubanskom komunističkom rukovodstvu, zaključuje britanska agencija.

Kuba proglasila devetodnevnu žalost, sahrana 4. decembra

Kubanske vlasti proglasile su danas devetodnevnu žalost povodom smrti revolucionarnog lidera fidela Kastra i saopštile da će njegovi ostaci biti sahranjeni 4. decembra u istorijskom jugoistočnom gradu Santijago de Kuba.

"Od 26. novembra do 4. decembra, javne aktivnosti i svečanosti će biti obustavljene, a nacionalna zastava će biti spuštena na pola koplja na javnim zgradama i vojnim objektima", saopštile su kubanske vlasti, prenosi AfP.

Kastrovi posmrtni ostaci će biti sahranjeni posle četvorodnevne procesije kroz zemlju, dodaje se u saopštenju.

Odlazak "majstora preživljavanja"

Kuba je ostala bez fidela Kastra, simbola kubanskog socijalizma, komunističkog idola i oca revolucije, koji je u petak uveče preminuo u 90. godini, a ostaće upamćen kao lider koji je tokom pola veka vladavine prkosio SAD i preživeo pomračenje globalnog komunizma, ali i izbegao mnogobrojne pokušaje ubistva.

Bivši kubanski predsednik, bradati "El Komandante" koga mnogi pamte s nezaobilaznom cigarom u ustima i u vojnoj uniformi, preminuo je nakon duže crevne bolesti zbog koje je još sredinom 2006. privremeno prestao da obavlja dužnost predsednika, prenevši ovlašćenja na pet godina mlađeg brata Raula.

U dugoj političkoj karijeri, bio je generalni sekretar Komunističke partije, premijer i šef države, uvek do kraja odan ideji socijalizma i žestoki protivnik kapitalističkog sistema.

Kada je Raul i zvanično postao novi lider 2008, fidel se posvetio pisanju veoma čitanih, kolumni u partijskom listu "Granma". Povremeno je imao konsultacije s novim državnim rukovodstvom bez, kako je naglašavao, želje da im natura svoja viđenja, iako se nije uvek slagao s njihovim stavovima. Sastajao se i sa stranim zvaničnicima koji su dolazili u Havanu, čemu su mediji uvek davali veliki publicitet.

Dugovečnom lideru se ispunila želja da umre prirodnom smrću, što je često priželjkivao u mnogobrojnim intervjuima, podsećajući da je mnogo puta bio meta atentatora, naručenih od njegovih kubanskih protivnika ili stranih sila kojima nije bio po volji.

Kubanski hroničari su tvrdili da je CIA "više stotina puta" pokušala da likvidira Kastra, koji je dugo važio za "neprijatelja SAD broj jedan". O glavi mu je radila i kubanska opozicija, uglavnom ona izbegla s "Crvenog ostrva", na kojem je on, daleke 1959. godine, izveo socijalističku revoluciju, proteravši diktatora fulhensija Batistu, miljenika SAD.

U svetskim medijima, za koje je uvek bio atraktivan sagovornik zbog svog levičarenja i odolevanja raznim pritiscima i zaverama, nazivan je i "majstorom preživljavanja". Levičarskim pokretima i liderima u Latinskoj Americi bio je i ostao uzor revolucionara.

Kastro je rođen 13. avgusta 1926. godine na porodičnoj plantaži šećerne trske, u blizini Birana, u siromašnoj provinciji Orijente.

Školovao se kod jezuita, a pravni fakultet je završio u Havani 1945. godine, kao student koji je "imao lepotu, harizmu i revolucionarnu energiju", kako su govorile njegove kolege. Kasnije je doktorirao prava.

Već 1952. kandidovao se za parlamenat, ali mu je ulazak u politiku sprečio vojni udar koji je izveo general Batista.

Naredne godine, predvodio je neuspešnu pobunu protiv režima, posle čega su on i njegov mlađi brat Raul uhapšeni. Slobodu je ugledao posle dve godine, zahvaljujući opštoj amnestiji.

U proleće 1955. godine otišao je u Meksiko, gde se posvetio reorganizaciji Pokreta 26. jul u disciplinovanu gerilsku snagu. Krajem iste godine, s grupom revolucionara, brodićem se prebacio na Kubu, gde su im vladine snage priredile krvav doček.

Sa svega 12 preživelih kamarata - među kojima su bili Raul i Če Gevara - dospeo je u planinski venac Sijera Madre i započeo gerilski rat.

U 1959. godini uspeo je da hiljade gerilaca uvede u Havanu i iz nje istera diktatora Batistu, slomivši njegov "proamerički režim".

Postao je premijer i mitski lider Kubanaca, koji nikada nisu prestali da ga obožavaju.

Nacionalizacijom američkih kompanija, bez nadoknade, naveo je SAD da prekinu diplomatske odnose s Kubom, pa se okrenuo SSSR-u.

SAD su prvi put pokušale da ga sruše, preko kubanskih iseljenika, 1961. godine, ali u tome nisu uspele, jer su potcenile stepen odanosti naroda svom harizmatičnom lideru.

Zbog Kube i Kastra, koji je dozvolio Sovjetima da na ostrvu postave svoje lansirne rampe, svet se našao na ivici nuklearnog rata. Kataklizma je izbegnuta u poslednji čas, kompromisom najvećih sila.

Kad je 1963. ubijen američki predsednik Džon Kenedi, bilo je tvrdnji da je u atentat umešana i Kastrova Kuba, ali to nije dokazano.

Komunistička partija Kube je 1976. godine usvojila socijalistički ustav, a Kastro je izabran za predsednika. Konkurenciju, praktično, nije ni imao, a neprikosnoveni vođa svog naroda ostao je sve dok sam, zbog pogoršanog zdravlja, nije saopštio da se povlači.

Kastro je godinama podržavao socijalističke i levičarske pokrete u svetu, zbog čega je, istovremeno, bio kuđen i hvaljen. Niko mu, međutim, nije sporio da je uvek bio hrabar, osoben, nepokolebljiv u borbi za svoje ideje.

Uveo je Kubu u Pokret nesvrstanih i bio na njegovom čelu, odolevši jakim pritiscima SAD koje su, višedecenijskim ekonomskim sankcijama, želele da njegovu zemlju vrate u ruke poraženih snaga i kapitalistički blok.

Ono što mu je priznavao čitav svet, otvoreno ili manje javno, jeste održavanje nezavisnosti Kube, uprkos decenijama dugim ekonomskim sankcijama od strane SAD i gubitku pomoći od SSSR-a, kad se ta "komunistička imperija" raspala, početkom 1990-ih.

Kuba je pod njegovim vođstvom ušla u Pokret nesvrstanih zemalja, u vreme hladnog rata dosta uticajan savez država sa raznih kontinenata.

Administracija Džordža Buša je 2001. godine svrstala Kubu među zemlje koje naziva "osovinom zla", optuživši Kastra da razvija biološko oružje. Izdržao je i taj pritisak Vašingtona, protiv kojeg je, u međuvremenu, okrenuo i veliki deo Latinske Amerike.

Kastrova bolest je i do danas ostala enigma i tema mnogih nagađanja i spekulacija. U svetu se, najčešće, govorilo da je oboleo od raka, ali Kubanci to nikad nisu potvrdili. U Havani su, i kad je operisan, dugo tvrdili da će se sigurno vratiti na kormilo zemlje. Na veliku žalost ogromne većine njegovih sunarodnika, to se nije dogodilo.

Bolest je izmenila Kastrov izgled, ne samo u fizičkom smislu. Naterala ga je da skine vojnu uniformu koja je, uz "havanu" među zubima, bila deo njegovog imidža. Retko ju je skidao, govoreći da će je potpuno odložiti tek kad revoluciju izvede do kraja, odnosno kad Kubu uvede u komunizam.

Zaklinjao se, takođe, da će do smrti ostati marksista-lenjinista.

Pored dva brata i četiri sestre, Kastro - koji se, zvanično, tri puta ženio, ostavlja i sina fidela "fidelita" i kćerku Alin, koja je emigrirala u SAD, gde je objavila da njen otac ima još pet sinova, iz veze sa jednom dugogodišnjom ljubavnicom.

Kastro pokazao da mali mogu da vode samostalnu politiku

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je da je fidel Kastro bio čovek koji je pokazao da mala zemlja može da vodi svoju politiku i da se odupre izazovima.

Nikolić je novinarima u Kniću, upitan da li očekuje promene na Kubi posle Kastrove smrti, rekao da je Raul Kastro već pokazao da će zemlja ići u tom pravcu, te da veruje da će doći do otopljavanja odnosa.

"Idealna je prilika da sada nova Amerika i Kuba, u kojoj ćemo verovatno imati i novog predsednika, uspostave potpuno nove, bolje odnose, jer će to mnogo značiti za region", rekao je Nikolić i dodao da očekuje od SAD da uspostavi prijateljstva širom sveta.

Navodeći da je imao čast da bude jedan od rethih srpskih političara koji su bili u Kastrovoj kući, Nikolić je podsetio i da je lideru kubanske revolucije uručio i orden, koji je on odmah prihvatio.

"On je bio čovek koji je dokazao da mala zemlja može da vodi svoju politiku, svom narodu donese dobro, da može da se odupre izazovima, da moze da opstane, da može da ima siromašan narod, jer je teško živi pod decenijskim sankcijama, a da opet u narodu vidite rast, smeh…”, rekao je Nikolić i dodao da je na Kubi, uz malo novca, socijalna pravda najbolje zastupljena.

Vučić: Srbija će uvek ceniti slobodarski duh fidela Kastra

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je, povodom smrti fidela Kastra, uputio danas telegram saučešća predsedniku Državnog saveta i Saveta ministara Republike Kube Raulu Kastru, u kome se ističe da će Srbija uvek visoko ceniti slobodarski duh kojim je branio suverenitet svoje zemlje. U telegramu premijera Srbije se kaže: "Veoma me je ožalostila vest o smrti fidela Kastra, dugogodišnjeg lidera Republike Kube. Kroz njegov život i rad, kao jedne od najupečatljivijih svetskih državničkih figura dvadesetog veka, odslikava se najveći deo istorije Vaše zemlje. Njegovom smrću završava se jedna snažna politička era. Srbija će uvek visoko ceniti slobodarski duh kojim je fidel branio suverenitet svoje zemlje, da bi Kubu, kako je govorio, vratio Kubancima. U ime Vlade Srbije i svoje ime upućujem iskreno saučešće Vama i narodu Kube", navodi se u telegramu premijera Vučića.

Gojković: fidel Kastro državnik koji je obeležio epohu

Predsednica Narodne skupštine Srbije Maja Gojković uputila je danas telegram saučešća predsedniku Nacionalne skupštine Narodne vlasti Kube Huanu Estebanu Laso Hernandesu, povodom smrti fidela Kastra. "U ime Narodne skupštine Republike Srbije i u svoje ime upućujem izraze iskrenog saučešća povodom smrti fidela Kastra, državnika čija je politička figura ostavila prepoznatljiv trag i obeležila jednu čitavu epohu. Vest o odlasku ovog čoveka i lidera primila sam sa žalošću, ali sam duboko uverena da njegovo nepokolebljivo zalaganje za ostvarenje slobodarske vizije i odbranu suvereniteta Kube predstavlja ne samo nasleđe njegovog naroda, već i živu inspiraciju za ljude širom sveta. Molim Vas da porodici fidela Kastra i narodu Kube u ovom teškom trenutku prenesete izraze dubokog saučešća", navela Gojković u telegramu saučešća, saopštio je Kabinet predsednice parlamenta.

(Tanjug)