Održana Komemoracija za žrtve ustaškog logora iz Drugog svetskog rata u Jasenovcu

Prethodnih godina predstavnici jevrejske nacionalne manjine odavali su počast zasebno, prošle godine to je učinio i predsednik Hrvatske Zoran Milanović, a ove je godine na komemoraciji povodom 78. godišnjice proboja poslednjih zatvorenika iz ustaškog logora bio ceo državni vrh, zajedno sa predstavnicima svih manjina i predstavnicima antifašista, prenela je Hina.

Ruže podno spomenika arhitekte Bogdana Bogdanovića položili su i odali počast stradalima predsednik Hrvatske Zoran Milanović, predsednik Hrvatskog sabora Gordan Jandroković i predsednik vlade Andrej Plenković.

Počast su odali predstavnici porodica stradalih, predstavnici Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj predvođeni predsednikom Koordinacije Ognjenom Krausom, Saveza antifašističkih boraca i antifašista predvođeni Franjom Habulinom i bivšim hrvatskim predsednikom Stjepanom Mesićem, Srpskog narodnog veća predvođeni saborskim poslanikom Miloradom Pupovcem i Saveza Roma u Hrvatskoj "Kali Sara" predvođeni saborskim poslanikom Veljkom Kajtazijem i predsednicom Saveza Suzanom Krčmar.

Na današnjem obeležavanju 78 godina od proboja poslednjih zatvorenika iz ustaškog logora u Jasenovcu, komemoraciji je prisustvovao hrvatski državni vrh, uključujući premijera Andreja Plenkovića i predsednika Zorana Milanovića, koji su se međusobno ignorisali kada su stigli u Jasenovac.

Premijer i predsednik Hrvatske nisu se ni pogledali, a Milanović je bio okrenut leđima kada je Plenković stigao u Jasenovac.

Prilikom nabrajanja visokih zvanica, Milanović i Plenković nisu jedan drugome ni aplaudirali, javlja N1.

Komemoraciji su prisustvovali i predstavnici ambasada u Hrvatskoj, među njima i izraelske, kao i predstavnici političkih stranaka, institucija, udruženja i gradova.

U koncentarionom logoru Jasenovac ustaše su u stravičnim mukama umorile 700.000 ljudi, uglavnom Srba, Jevreja i Roma.

Pred kraj Drugog svetskog rata, rano ujutro, 22. aprila 1945. godine, poslednjih 600 zatvorenika krenulo je u proboj.

Proboj je preživelo stotinak logoraša.

Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević izjavio je danas, na komemoraciji žrtvama ustaškog logora Jasenovac, da će se pred Gradskom skupštinom uskoro naći inicijativa za promenom imena ulica u Zagrebu, nazvanih po onima koji su bili povezani s ustaškim režimom.

"Pre godinu dana u glavnom gradu države je, pored Glavnog kolodvora, otvoren spomenik žrtvama holokausta i ustaškog režima a gradska vlast se sada bavi promenom imena ulica koje su nazvane po osobama povezanima s ustaškim režimom", rekao je Tomašević, koji očekuje da će to biti dalji napredak u "razrešavanju sramne prošlosti", prenela je Hina.

Ta inicijativa će se uskoro naći na Gradskoj skupštini a trenutno je na većima gradskih četvrti i na gradskom odboru koji se bavi time, dodao je gradonačelnik Zagreba.

Tomašević je ocenio da novi Zakon o prekršajima, u kojem su povećane kazne za govor mržnje, nije dobro regulisao to pitanje.

"Prekršajni zakon nije dovoljno dobro regulisao to pitanje, jer je ostavio preveliki manevarski prostor sudijama da interpretiraju da li je korišćenje ustaškog pozdrava govor mržnje ili nije. Za mene je to jasna stvar - korišćenje ustaškog pozdrava mora se tretirati kao govor mržnje i strogo sankcionisati što kaznenim, što prekršajnim zakonom", rekao je Tomašević.

Zagrebački gradonačelnik je kazao i da ga je bilo sramota zbog onih koji su ustaški pozdrav ovih dana uzvikivali u Saboru, jer tom pozdravu nije mesto u hrvatskom parlamentu i podsetio kako je stranka Možemo tražila da se govor mržnje sankcioniše kaznenim zakonom.

"Tražili smo da se to sankcioniše kaznenim zakonom i da je korišćenje ustaškog pozdrava govor mržne. To se, nažalost, nije dogodilo. Napravljen je jedan korak koji po meni nije dovoljan i na tome će stranka Možemo dalje raditi u Saboru", naveo je Tomašević.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDS S) Milorad Pupovac izjavio je danas da je sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem razgovarao o različitim rešenjima za kažnjavanje ustaškog pozdrava i simbola, ukazujući da drakonske kazne u prekršajnom zakonu, umesto prekvalifikacije tog prekršaja u krivično delo, predstavljaju “polukorak do rešenja”.

Pupovac je, komentarišući izjavu predstavnika Koordinacije jevrejskih opština, Ognjena Krausa, koji ga je danas otvoreno prozvao u Jasenovcu, rekao da je "dobro biti u koži dežurnog krivca i za desnicu, i za levicu, i za neprijatelje, i za prijatelje".

"Posebno je dobro i časno biti u koži dežurnog krivca u ovoj stvari, kao i u drugim stvarima i ne bih tu kožu nikome poželeo, niti dao”, naveo je Pupovac, prenosi N1.

 Pupovac je, na pitanje novinara da li zabrane za ustaški pozdrav i simbole treba da budu rigoroznije, rekao da hrvatsko društvo još nije spremno da se suoči s nasleđem ustaštva koje, kako je naveo, "još živi unutar njega".

Kraus je danas prozvao Milorada Pupovca i Veljka Kajtazija, predstavnike Srba i Roma u Saboru, koji, prema njegovom mišljenju, nisu učinili ništa da se donese krivični zakon koji bi kažnjavao ustaški pozdrav i simbole.

Predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin, rekao je danas u Jasenovcu da taj savez nije zadovoljan povodom donesenih izmena zakona o prekršajima i poručio da isticanje fašističkih pozdrava i simbola treba da bude kažnjavano na osnovu krivičnog zakona, kao što je to slučaj u Nemačkoj i Austriji.

"Ako je nešto u suprotnosti s Ustavom Republike Hrvatske, onda to ne može biti prekršaj, to je krivično delo", istakao je Habulin, prenela je Hina.

Habulin je, posle komemoracije u Jasenovcu, poručio da u preostalih 364 dana treba rešavati problematiku koja se, kako je naveo, "nagomilala unazad  30 godina".

"Znamo o čemu je reč. Reč je o fašizaciji koja se nije dogodila samo ovde u Hrvatskoj, događa se i u ostatku Evrope, u zemljama koje su članice Evropske unije, također imamo istu situaciju, sličnu. Međutim, nas zabrinjava situacija ovde kod nas", rekao je Habulin.

Hrvatski sabor usvojio je u petak izmene Zakona o prekršajima protiv javnog reda i mira, kojima se predviđa drastično povećanje kazni za prekršaje,  tako da se za najteže prekršaje, među kojima su isticanje simbola i pozdrava, čiji sadržaj izražava ili podstiče mržnju, kao i širenje lažnih vesti, kreću od 700 do 4.000 evra.