Одржана Комеморација за жртве усташког логора из Другог светског рата у Јасеновцу

Prеthodnih година представници јеврејске националне мањине одавали су почаст засебно, прошле године то је учинио и председник Хрватске Зоран Милановић, а ове је године на комеморацији поводом 78. годишњице пробоја последњих затвореника из усташког логора био цео државни врх, заједно са представницима свих мањина и представницима антифашиста, пренела је Хина.

Руже подно споменика архитекте Богдана Богдановића положили су и одали почаст страдалима председник Хрватске Зоран Милановић, председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и председник владе Андреј Пленковић.

Почаст су одали представници породица страдалих, представници Координације јеврејских општина у Хрватској предвођени председником Координације Огњеном Краусом, Савеза антифашистичких бораца и антифашиста предвођени Фрањом Хабулином и бившим хрватским председником Стјепаном Месићем, Српског народног већа предвођени саборским послаником Милорадом Пуповцем и Савеза Рома у Хрватској "Кали Сара" предвођени саборским послаником Вељком Кајтазијем и председницом Савеза Сузаном Крчмар.

На данашњем обележавању 78 година од пробоја последњих затвореника из усташког логора у Јасеновцу, комеморацији је присуствовао хрватски државни врх, укључујући премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића, који су се међусобно игнорисали када су стигли у Јасеновац.

Премијер и председник Хрватске нису се ни погледали, а Милановић је био окренут леђима када је Пленковић стигао у Јасеновац.

Приликом набрајања високих званица, Милановић и Пленковић нису један другоме ни аплаудирали, јавља Н1.

Комеморацији су присуствовали и представници амбасада у Хрватској, међу њима и израелске, као и представници политичких странака, институција, удружења и градова.

У концентарионом логору Јасеновац усташе су у стравичним мукама умориле 700.000 људи, углавном Срба, Јевреја и Рома.

Пред крај Другог светског рата, рано ујутро, 22. априла 1945. године, последњих 600 затвореника кренуло је у пробој.

Пробој је преживело стотинак логораша.

Градоначелник Загреба Томислав Томашевић изјавио је данас, на комеморацији жртвама усташког логора Јасеновац, да ће се пред Градском скупштином ускоро наћи иницијатива за променом имена улица у Загребу, названих по онима који су били повезани с усташким режимом.

"Пре годину дана у главном граду државе је, поред Главног колодвора, отворен споменик жртвама холокауста и усташког режима а градска власт се сада бави променом имена улица које су назване по особама повезанима с усташким режимом", рекао је Томашевић, који очекује да ће то бити даљи напредак у "разрешавању срамне прошлости", пренела је Хина.

Та иницијатива ће се ускоро наћи на Градској скупштини а тренутно је на већима градских четврти и на градском одбору који се бави тиме, додао је градоначелник Загреба.

Томашевић је оценио да нови Закон о прекршајима, у којем су повећане казне за говор мржње, није добро регулисао то питање.

"Прекршајни закон није довољно добро регулисао то питање, јер је оставио превелики маневарски простор судијама да интерпретирају да ли је коришћење усташког поздрава говор мржње или није. За мене је то јасна ствар - коришћење усташког поздрава мора се третирати као говор мржње и строго санкционисати што казненим, што прекршајним законом", рекао је Томашевић.

Загребачки градоначелник је казао и да га је било срамота због оних који су усташки поздрав ових дана узвикивали у Сабору, јер том поздраву није место у хрватском парламенту и подсетио како је странка Можемо тражила да се говор мржње санкционише казненим законом.

"Тражили смо да се то санкционише казненим законом и да је коришћење усташког поздрава говор мржне. То се, нажалост, није догодило. Направљен је један корак који по мени није довољан и на томе ће странка Можемо даље радити у Сабору", навео је Томашевић.

Председник Самосталне демократске српске странке (СДС С) Милорад Пуповац изјавио је данас да је са хрватским премијером Андрејом Пленковићем разговарао о различитим решењима за кажњавање усташког поздрава и симбола, указујући да драконске казне у прекршајном закону, уместо преквалификације тог прекршаја у кривично дело, представљају “полукорак до решења”.

Пуповац је, коментаришући изјаву представника Координације јеврејских општина, Огњена Крауса, који га је данас отворено прозвао у Јасеновцу, рекао да је "добро бити у кожи дежурног кривца и за десницу, и за левицу, и за непријатеље, и за пријатеље".

"Посебно је добро и часно бити у кожи дежурног кривца у овој ствари, као и у другим стварима и не бих ту кожу никоме пожелео, нити дао”, навео је Пуповац, преноси Н1.

 Пуповац је, на питање новинара да ли забране за усташки поздрав и симболе треба да буду ригорозније, рекао да хрватско друштво још није спремно да се суочи с наслеђем усташтва које, како је навео, "још живи унутар њега".

Краус је данас прозвао Милорада Пуповца и Вељка Кајтазија, представнике Срба и Рома у Сабору, који, према његовом мишљењу, нису учинили ништа да се донесе кривични закон који би кажњавао усташки поздрав и симболе.

Председник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Фрањо Хабулин, рекао је данас у Јасеновцу да тај савез није задовољан поводом донесених измена закона о прекршајима и поручио да истицање фашистичких поздрава и симбола треба да буде кажњавано на основу кривичног закона, као што је то случај у Немачкој и Аустрији.

"Ако је нешто у супротности с Уставом Републике Хрватске, онда то не може бити прекршај, то је кривично дело", истакао је Хабулин, пренела је Хина.

Хабулин је, после комеморације у Јасеновцу, поручио да у преосталих 364 дана треба решавати проблематику која се, како је навео, "нагомилала уназад  30 година".

"Знамо о чему је реч. Реч је о фашизацији која се није догодила само овде у Хрватској, догађа се и у остатку Европе, у земљама које су чланице Европске уније, такођер имамо исту ситуацију, сличну. Међутим, нас забрињава ситуација овде код нас", рекао је Хабулин.

Хрватски сабор усвојио је у петак измене Закона о прекршајима против јавног реда и мира, којима се предвиђа драстично повећање казни за прекршаје,  тако да се за најтеже прекршаје, међу којима су истицање симбола и поздрава, чији садржај изражава или подстиче мржњу, као и ширење лажних вести, крећу од 700 до 4.000 евра.