Merkel: Zajedničko tržište važno u ovo teško doba
SOFIJA: Nemačka kancelarka Angela Merkel poručila je danas da je stvaranje zajedničkog tržišta na Zapadnom Balkanu važan korak i bitan signal u vreme kada su sve privrede izložene teškom pritisku korona krize.
Merkel je, na onlajn konferenciji za medije, po završetku Samita Berlinskog procesa kojim ove godine ko-predsedavaju Bugarska i Severna Makedonija, istakla da će uspostavljanje četiri slobode dati podsticaj razvoju u korist građana regiona i preduzeća.
Pohvalila je učesnike Samita i za usvajanje "Zelene agende" čime su, kako je ocenila, pokazali zajedničku svest za ekološke probleme.
Merkel je pohvalila što je Samit, po prvi put, održan u zajedničkoj organizaciji jedne zemlje članice EU i države kandidata.
Podsetila je da, od Nemačke inicirani, Berlinski proces, ima za cilj pomirenje i prevazilaženje prošlosti.
S tim u vezi je izrazila zadovoljstvo što je oko 8.500 mladih kroz ovaj Proces imalo mogućnost da se susretne i dodala da je dobro da se u taj projekat uključe i đaci.
Ukazala je da bi bilo dobro da se uspostavi bolja saradnja u oblasti nauke i među istraživačima, jer će boljim promovisanjem nauke više naučnika ostati u regionu, što mora biti cilj.
Merkelova je pozvala sve učesnike da iduće godine dođu u Berlin, izrazivši nadu da će tada biti moguć sastanak uz lično učešće.
U svom obraćanju, na kraju, ona je poručila regionu: "Ne smete zaboraviti da morate da živite jedni s drugima".
Bugarski premijer Bojko Borisov podsetio je da su pre dve godine upravo u centru Sofije, za vreme bugarskog predsedavanja EU, svi lideri Unije sa liderima zemalja regiona pružili perspektivu Zapadnom Balkanu kao celinu, te da će novih devet milijardi evra evropske finansijske podrške pružiti velike infrastrukturne mogućnosti Zapadnom Balkanu.
"Ono o čemu smo maštali poput železničkog i drumskog povezivanja danas se dešava", kazao je Borisov i dodao da je izuzetno srećan što su se saglasili da se potpiše Sofijska deklaracija sa ''zelenim dnevnim redom'' za države Zapadnog Balkana.
Kako je kazao države članice EU imaju plan da do 2050. godine imaju nula odsto emisiju gasova, te da je dobro što će i zemlje Zapadnog Balkana biti na tom putu čak i pre učlanjenja u EU.
"Dobro je što će region na planu ekologije i ekonomije delovati po evropskim standardima", kaže Borisov i dodaje da je takođe velika stvar dostizanje zajedničkog regionalnog tržišta.
Kako kaže, ideja je da 20 miliona stanovnika na Balkanu imaju što bolje uslove života i prihode, kao i da ostanu na Zapadnom Balkanu.
Makedonski premijer Zoran Zaev, koji je ove godine zajedno sa bugarskim kolegom Bojkom Borisovom, kopredsedavajući Samitu, rekao je da zajedničko predsedavanje "dokaz" da je region prihvatio ovaj proces kao svoj.
Istovremeno, smatra Zaev, tim procesom se omogućava platforma za dalje poboljšanje odnosa među državama regiona.
"Vodeći princip Berlinskog procesa imao je za cilj da obezbedi kontinuitet započetih incijativa u okvirima procesa i da se fokusira na rezultate i pozitivne efekte u regionu. Takođe smo iskoristili političku platformu ovog procesa za dalje unapređivanje određenih inicijativa poput regionalnog dogovora za putovanje ličnom kartom, proširenje zelenih traka Zapadnog Balkana ka koridorima EU i saradnja u oblasti zdravlja, a u cilju odgovora na aktuelnu pandemiju Covid-19", ocenio je makedonski premijer.
On je dodao da će se nastaviti saradnja sa građanskim društvom i takozvanom tink-tenk zajednicom oko pitanja koja povezana sa mladima.
Kao posebno važno sa današnjeg sastanka, Zaev je podvukao značaj vizije za zajedničko regionalno tržište, kao i zelene agende za Zapadni Balkan.
"Podrška obema inicijativama će podstaći ekonomski rast i razvoj regiona uz podršku evropskih fondova ali takođe će posvetiti pažnju na određene ekološke i zdravstvene izazove, nudeći ogroman potencijal za rast i nova radna mesta", napomenuo je Zaev.
Prema njegovim rečima, EU je hrabro i dodatno podržala Zapadni Balkan sa najavljenih devet milijardi evra u grantovima, kao deo novog instrumenta za garanciju za Zapadni Balkan i kojim treba da se povećaju investicije za dodatnih 20 milijardi evra.
"Ovaj paket će pružiti veliku finansijsku podršku za naše reformske procese ali i za ekonomsku transformaciju regiona. Predstavljanje ''zelene agende'' za Zapadni Balkan dodatno će doneti nov narativ u odnosu na ekonomski razvoj a pomoći će i da se integriše region u ključnim politikama EU", istakao je Zaev.
On je zaključio da samo integrisan i povezan region može da ide ka EU.
"Ušli smo u novu fazu saradnje, region preuzima vlasništvo nad mnogim inicijativama i procesima što će doprineti i boljim rezultatima za naše građane", zaključio je Zaev.